Izvor: B92, 09.Jul.2012, 15:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EK:U Srbiji slab priliv kapitala

Evropska komisija ocenila je da je politička neizvesnost, slab priliv stranih ulaganja i sve veći budžetski deficit, uticali na snižavanje vrednosti dinara.

Međutim, komisija je u ekonomskoj analzi istakla "znake poboljšanja u privredi".

U najnovijem izveštaju EK, ukazuje se da je ključni politički razvoj u Srbiji bilo nastojanje za formiranje nove vlade u Srbiji.

Takođe se kaže da je u prvom tromesečju je došlo do pada bruto domaćeg proizvoda (BDP) >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Srbiji od 1,3 odsto, uz procenu da će ove godine doći do izvesnog oboljšanja privrednih aktivnosti, te bi BDP trebalo da ipak poraste za 0,3 odsto, a u 2013 da dostigne 1,9 procenata.

Izvršno telo Evropske unije napominje i da jenjavanje ekonomske aktivnosti i ukazuje na "ponovnu slabost u nekim zemljama na Zapadnom Balkanu što može imati privremeno obeležje, budući da je to takođe odraz pogoršanih međunarodnih prilika i stanja u Evropskoj uniji, kao i bitnog upliva loših uslova prošle zime na proizvodnju i izvoz".

Deficit tekućeg platnog bilansa je u Srbiji u prva četiri meseca osetno uvećan, dostigavši milijardu i 400 miliona evra, što je za 47 odsto više u odnosu na isto razdoblje prošle godine.

"Polovina tog manjka se duguje porastu spoljnotrgovinskog deficita, budući da je izvoz smanjen za 3,2 odsto, dok je uvoz porastao za 3,6 odsto", navodi se.

Privatne doznake iz nostranstva su bile za 17 odsto manje, a direktne investicije su usahle, napominje se u izveštaju EK, uz opasku da je došlo do naglog povećanjaizvoza od 12,8 procenata u maju.

"Kao rezultat slabog neto priliva kapitala i intervencija centralne banke da zaustavi srozavanje vrednosti dinara devizne rezerve su smanjene za milijardu i 600 miliona evra, mada su u maju i dalje bile relativno visoke i iznosile deset milijardi i 200 miliona evra, što je dovoljno za pokrivanje sedam meseci uvoza".

EK dodaje da je "ukupni spoljni dug Srbija ostao uglavnom stabilan i iznosi oko 24 milijardi evra".

Budžetski deficit je za prva četiri meseca porastao za 2,3 odsto BDP, a taj rast je u istom razdobolju prošle godine bio 1,4 odsto, pa je u prvom tromesečju dostigao 6,9 odsto BDP, s tim što bi do kraja godine trebalo da bude smanjen na 5,3 odsto, a u idućoj godini na 4,8 odsto BDP.

Nastavak na B92...