Izvor: Večernje novosti, 26.Jan.2014, 22:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dve plate dug bankama

SVAKI stanovnik Srbije zadužen je u proseku 836 evra, što je najniža zaduženost u Evropi i direktna je posledica niskog standarda građana. Kreditni dug po stanovniku je 749 evra, a ostatak se odnosi na obaveze po karticama, čekovima, lizingu. Sa decembarskom prosečnom zaradom od oko 440 evra, svako u našoj zemlji duguje bankama po dve plate, što je trend koji već duže traje. Rast standarda, bruto domaćeg proizvoda i zaposlenosti uticaće da se taj podatak promeni, odnosno da zaduženost >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << počne da raste, a to će biti i direktan pokazatelj da izlazimo iz ekonomske krize. Ipak, ako se uporedimo sa svojim susedima, mi smo na dnu lestvice, jer su na primer Hrvati gotovo pet puta više zaduženi kod banaka, Slovenci i do deset puta, a Crnogorci 1,5 puta više. - Ukupan obim kredita u Srbiji je u opadanju poslednjih godina, što je loše jer nema razvoja bez investicija, a nema ulaganja bez kredita - kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. - Aktiva banaka u Srbiji je na nivou od oko 25 milijardi evra, a kapital je oko 5,3 milijarde evra, što je u poređenju sa razvijenim bankarskim sistemima skromno, ali u Srbiji je aktiva banaka oko 75 odsto BDP. Trenutno najveći problem banaka u Srbiji je visoko učešće problematičnih kredita od oko 20 odsto, pri čemu je kod kompanija ono 24 do 25 odsto, a kod stanovništva osam do devet odsto. To je veliko opterećenje za banke, jer je 2,7 milijardi evra "zarobljeno" u takvim kreditima, kao i dodatne tri milijarde kao rezervacija za takve kredite. - Zaduženost građana Srbije u odnosu na stanovnike iz okolnih zemalja, a pogotovo iz Evrope, je veoma mala - ističe Dugalić. - Ali, su zarade niske i naši građani imaju malu kreditnu sposobnost. Zbog gubtika posla, smanjenja plata, kašnjenje je na niovu od pet odsto od uzetih zajmova. Dug za lizing usluge kod nas je samo šest evra po stanovniku, a donja granica u ovom sektoru je 12,6 odsto.ZA ŠTA ĆE ZAJMITIKADA govorimo, kako kaže Šijačić, o tipovima kreditnih proizvoda koji verujemo da će biti najtraženiji u ovoj godini to su gotovinski krediti, s obzirom na to da stambeni i auto krediti već nekoliko godina imaju opadajući trend prateći tako kretanja u građevinsnkoj i auto-industriji - kaže Šijačić. - Primera radi, broj prodatih novih automobila u 2013. je tri puta manji nego u 2008. Svaki građanin Srbije duguje po 47 evra za kreditne kartice, a oko 79.000 je u kašnjenju sa izmirivanjem obaveza, ili 14 odsto. To je najveće kašnjenje građana u korišćenju bankarskih usluga. Oko 248.000 tekućih računa je u docnji, a dozvoljeni minus ne može da izmiri 7,9 odsto korisnika. Sve je ovo signal bankarima da se sve teže odlučuju da odobravaju nove povoljnije zajmove. Poruka je da se ne nadamo nižim kamatama. - Značajnije smanjenje kamatnih stopa na strani kredita ne može očekivati, jer su euribor i belibor već na istorijskom minimumu i nisam siguran koliko je njihov dalji pad izvestan - kaže Svetozar Šijačić, rukovodilac za Ritejl market i član Izvršnog odbora Kredi agrikol banke. - Sa druge strane, blagi trend daljeg kvarenja postojećeg portfolija kredita kako građana, tako i firmi je konstantno prisutan, što povećava troškove rizika banaka, a samim tim i ukupnu cenu koštanja kredita. Ne treba zaboraviti ni da su banke iz inostranstva uložile značajan kapital i sredstva u svoje povezane banke u Srbiji, te da sa pravom očekuju da, ako već ne mogu da ga oplode - da ga bar sačuvaju. GUŽVA NA TRŽIŠTUU SRBIJI posluje 31 banka, od toga prvih pet banaka zauzima gotovo 80 odsto tržišta. Sve banke koje su došle posle 2005. godine imaju problem da dođu do novih klijenata, iako nude mnogo povoljnije usluge od najvećih banaka na tržištu. Glavni razlog je što građani zbog malih plata i velike zaduženosti ne mogu da promene banku.
Pogledaj vesti o: Lizing

Nastavak na Večernje novosti...