Izvor: B92, 18.Feb.2012, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugovi porasli za 18 mlrd. RSD
Beograd -- Za poslednji mesec i po dinar je izgubio na vrednosti šest odsto što je najteže je palo dužnicima koji vraćaju indeksirane zajmove a takvih je više od 80 odsto.
Njima su dugovi takoreći preko noći porasli, i to tačno za onoliko koliko je dinar oslabio. Računice govore da je dug privrednika porastao 60 milijardi, dok će građani morati da vraćaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 18 milijardi dinara više.
Toliko dođe kada se u preostalim dugovanjima evro pomnoži sa 108,90 umesto sa 104,60 dinara.
Kupovni i prodajni kurs su se opet udaljili. Dok je u utorak srednji kurs NBS-a bio 108,59, banke su najčešće otkupljivale evro po 106,50 dinara. Najviše je davala Erste banka – 106,96, najmanje Vojvođanska razvojna – 105,33. Prodajni kurs je u proseku bio oko 111,45, a najviši je bio kod Folks banke – 112,97 dinara.
Tako veliki rast kursa u tako kratkom roku ni za jednu zemlju nije dobra vest. Ovde, gde su još živa sećanja na devedesete godine prošlog veka, još i manje.
"Kurs dinara će odrediti Narodna banka. Od njenih intervencija na tržištu zavisi koliki će on biti. Smatram da on neće preći 110 dinara, ali i da se neće vratiti na stari nivo” , kaže kaže stručnjak Miroslav Prokopijević.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije su 11,6 milijardi evra tako da kurs dinar ima odakle da se brani. Ali to nije lak posao. Samo 9. februara NBS je intervenisao sa 68,5 miliona evra da bi sprečio jače klizanje dinara. Oni su objasnili da se evro više tražio radi kupovine energenata.
Pouzdani izvori kažu da i preduzeća između sebe obračunavaju evro po 112 dinara. To je, izgleda, blizu krajnje granice koju može podneti srpska privreda. Ovih dana se moglo čuti da bi evro od 115 dinara bio pretežak teret za domaće kompanije: ne bi mogle da uzimaju kredite koje mogu otplatiti.
Bez novih zajmova nema razvoja ni novih radnih mesta. Jedino što raste je broj problematičnih kredita.
U Srbiji je trenutno čak petina zajmova u toj kategoriji. Broj onih koji i bukvalno ne mogu da izmire obaveze iz meseca u mesec raste i u januaru ih je bilo 12 odsto iz svih kategorija: privreda, preduzetnici, građani. Lako je moguće da ih u februaru bude i više. Sa svakim rastom evra i te obaveze rastu.
Kada se menja kurs, neizostavno se menjaju i cene. U zemlji gde uvozni lobi vedri i oblači, gotovo svaka cena je vezana za obračun kursa pa svaka promena evra direktno ugrožava inflaciju, koja je ove godine zacrtana na 4,5 posto uz dozvoljena odstupanja od 1,5 odsto.
Usklađivanja cena će svakako biti, ali izgleda da nam s te strane ne preti velika opasnost. Kupovna moć je znatno opala.
Trgovci s podizanjem cena ne žure. Naprotiv, svi veliki trgovački lanci se ovih dana trude da s bankama postignu dogovor i omoguće duže rokove plaćanja. Odloženo plaćanje se s tri meseca pomerilo na šest. A promet ne raste. Ako kurs nastavi da raste, biće još i manji.
Sasvim je jasno da bi bilo najbolje da se evro ustali na jednom nivou i fluktuira malo. Jer, na male promene uspevamo da se naivknemo a velike mogu biti pogubne.
Pogledaj vesti o: Kurs dinara
