Izvor: Politika, 28.Okt.2011, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dug na časnu reč

U gotovo svakom selu postoji priča o dvojici komšija od kojih jedan ima radnju, a drugi kod njega stalno pazari na crtu i dugove ne vraća. Kad se oni toliko nagomilaju, nesavesni mušterija obeća da će ubuduće biti revnostan dužnik. Priča se obično završi tako što trgovac nikad ne vidi svoje pare, a u radnji, iznad fiskalne kase okači obaveštenje: „nema veresije”.

Upravo ovako su, dakle na veresiju, od privatnih firmi robu i usluge kupovali republički organi. Sve dok >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njihov dug prema privredi nije dostigao 4,5 milijardi dinara. Kako je vlast ovaj problem rešila? Tako što je usvajanjem uredbe dala časnu reč privrednicima da će im, ukoliko ponovo odluče da posluju sa državom, robu i usluge platiti u roku od dva meseca. Stari dugovi ostavljeni su za neko bolje i bogatije vreme, jer nijednim slovom usvojene uredbe država ne garantuje da će izmiriti svoje obaveze.

Da stvar bude još gora, vlast privredi čak nije mogla ni da obeća da će direktori republičkih javnih preduzeća ubuduće platiti robu koju su naručili od privatnih firmi. Naprotiv. Država, kao osnivač, usvajanjem ove uredbe praktično ih je oslobodila obaveze da privredi i stanovništvu vrate čak 30 milijardi dinara nagomilanog duga. A od svega je najgore to što u ovoj državi niko ne zna koliko novca lokalna javna preduzeća duguju privredi. Ni sedam meseci od rekonstrukcije vlade, Ministarstvo finansija, kome je ovaj posao poveren, nije uspelo da sakupi te podatke. A drugačije je obećano kada je kabinet premijera Mirka Cvetkovića rekonstruisan. Kao najveći problem privrede tada je okarakterisana nelikvidnost, odnosno to što u situaciji kada svako svakom duguje, novca u sistemu nema. Predstavnici poslovne zajednice nisu imali dilemu: država je kolovođa vrzinog dužničkog kola. Nadležni su prećutno priznali krivicu, jer su nekoliko puta isticali kako će vlast ovaj problem rešiti tako što će prvo počistiti svoje dvorište. Privrednici, koji su kao savetnici Verice Kalanović, posle rekonstrukcije prekoračili prag zgrade u Nemanjinoj ulici, na sto su članovima izvršne vlasti odmah ponudili rešenje. Treba doneti zakon koji će svakoga, pa i vlast, obavezati da na vreme izmiruje svoje obaveze. U dokument koji je na vladi usvojen, oni ni u jednoj reči ne prepoznaju svoj savet. Naročito čudi to što niko iz Nemanjine ulice sve do dana usvajanja ove uredbe ni privredniku Mirku Todoroviću, ni Nikoli Pavičiću ni Dragoljubu Vukadinoviću nije želeo da pokaže ovaj dokument. A ni do dana današnjeg njih trojica nisu videli analizu o tome koliko država duguje privredi bez obzira na to što su je oni naručili.

Možda odgovor leži u tome što predstavnici izvršne vlasti ni dan uoči usvajanja ove uredbe nisu sa sigurnošću znali kako njen tekst treba da izgleda. Mesecima su na relaciji Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo finansija trajala natezanja o tome da dokument treba ili ne treba da se odnosi na javna preduzeća. I kad se sve to zna onda ni ne čudi što su se državni zvaničnici nekoliko puta izblamirali, jer su nebrojano puta u poslednjih nekoliko meseci najavili da će uredba biti usvojena „na sledećoj sednici vlade”. Prošlog četvrtka to se i dogodilo, ali dug zalet izrodi kratak skok.

A. Telesković

objavljeno: 29.10.2011.

Nastavak na Politika...