Izvor: S media, 01.Feb.2010, 17:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dubaji ulaže milijarde u medjunarodni aerodrom
Državni operater "Dubaji erports" (Dubai Airports) planira da uloži više milijardi dolara u proširenje medjunarodnog aerodroma i izgradnju novog, bez obzira na finansijski krah koji je ovaj arapski emirat doživeo prošle godine.
Nove ambiciozne planove najavio je generalni direktor aerodroma Pol Grifits, sa obrazloženjem da će, u slučaju da se "razvoj aerodroma uspori, rast u tom sektoru preuzeti druge zemlje".
Agencija Blumberg podseća da je prošle godine >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Dubaji opstao zahvaljujući pomoći koju je u otplati dugova njegovih gradjevinskih kompanija pružio Abu Dabi.
Dubaji, za razliku od Abu Dabija, praktično nema nalazišta nafte tako da ulogu nafte u privredi preuzima avioprevoz, koji čine četvrtinu ekonomije Dubaija.
Medjunarodni aerodrom u Dubaiju zauzima 17. mesto u svetu po broju korisnika, a njegove usluge je prošle godine koristilo 40,9 miliona putnika, odnosno 9,2 odsto više nego 2008. godine. U ovoj godini operater računa na rast od 14 odsto, odnosno na 46 miliona putnika.
Kapaciteti aerodroma su predvidjeni za 60 miliona putnika, a do 2012. godine se očekuje 75 miliona, što još nije krajnja granica. Grifits tvrdi da će u perspektivi medjunarodni aerodrom u Dubajiu moći da prihvati 87 miliona ljudi.
Oko 40 kilometara od postojećeg aerodroma gradi se novi, Al Maktum, koji je za prošlu godinu planirao otvaranje prve linije, ali ga je odložio za 2010, zbog finansijske krize.
Projektom novog aerodroma predvidjen je prihvat 120 miliona putnika godišnje, što je dvostruko više od kapaciteta postojećeg. Vrednost izgradnje Al Maktuma je 33 milijarde dolara.
Analitičari smatraju da se radi o izuzetno ambicioznom planu, čiji su izvori finansiranja vrlo problematični, ukoliko vlasti Dubajia ne planiraju da ponovo pozovu Abu Dabi kao suinvestitora.
Državni sektor Dubaija se 2008. godine zadužio sa 80 milijardi dolara u pokušaju da emirat pretvori u medjunarodni turistički i finansijski centar. Sa početkom finansijske krize, cena nekretnina u Dubajiu se srozala za 50 odsto, zbog čega lokalne kompanije nisu uspele da refinansiraju svoje dugove.
