Izvor: Večernje novosti, 24.Maj.2016, 19:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Drže cenu lošim kreditima

Banke u našoj zemlji se teško odlučuju za prodaju nenaplativih zajmova agencijama i fondovima. BANKE su i do sada mogle da prodaju kredite koje ne mogu da naplate agencijama i fondovima, ali se nisu mnogo trudile da se reše ovog tereta. Glavni razlog je dogovor oko cene takvih pozajmica, koje se kreću u proseku od 10 do 30 odsto, ali i praksa banaka da ustupaju i prodaju kredite koji ne mogu da se naplate, same sebi, putem prenošenja loših kredita na sopstvene firme. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << To je do sada prilično uzelo maha. Mnogim bankama je više odgovaralo samo privremeno izmeštanje loših kredita iz bilansa i odlaganje konačnog rešavanja problema. - Time se samo produžavao život aktuelnom menadžmentu i zaposlenima, koji su se u novom ambijentu i na drugim osnovama, bavili istim plasmanom - ističe Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Prodaja lošeg kredita treba da bude konkretna, nepovezanom licu, odmah i za novac, naravno i u primereno kratkom roku. Istovremeno treba ukinuti mogućnost ikakvog prihodovanja od nekretnina i time izbeći fiktivno kreiranje poslovog rezultata. Takođe i neopravdano ukidanje rezervacija kod, upravo, pogrešno odobrenih kredita. Takvu mogućnost pružaja ustupanje loših kredita investicionim fondovima koji nisu u vlasništvu kapitala bankarske grupacije čija je članica napravila plasman koji je sada predmet prodaje. - Još smo daleko od prodaje velikih lotova nenaplativih kredita i još su pozicije kupaca (najčešće ino-investicionih fondova) i prodavaca (domicilnih banaka) prilično udaljene, prevashodno u pogledu cene - ističe Živanović. - Događalo se da su isti vlasnici prekograničnim kreditima, najčešće sa kompletnim 100 odsto keš obezbeđenjem kupovali sopstvene firme i kapacitete (imovinu) na nove firme u zemlji ili inostranstvu. Ovakvi aranžmani svakako su nešto spasli, ali s obzirom na to da su kreditirani iz prethodno izvučene dobiti, slična praksa sigurno neće oporaviti privredu niti stvoriti prilike za novi kreditni ciklus i ekspanziju. MANjE KAMATE Nadajmo se da će rasterećenjem bilansa poslovnih banaka privreda doći u priliku da doživi novi kreditni talas - ističe Branko Živanović. - To bi značilo novu uposlenost poslovnih kapaciteta i radne snage. Međutim, sniženje kamatnih stopa nema mnogo veze sa ovim procesom s obzirom na to da je ono rezultat obilja likvidnosti u poslovnim bankama koje je rezultat stimulativne monetarne politike od strane ECB, čiji se uticaj prenosi i ovde. Viška kapitala ima u izobilju i nažalost kamatne stope su kod nas mnogo veće nego u zemljama iz kojih kapital potiče.

Nastavak na Večernje novosti...