Izvor: Politika, 29.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država ojadila penzioni fond
Oko 16 milijardi dinara duguju samostalne delatnosti, 24 poljoprivrednici, a privatna i državna preduzeća oko 34 milijarde dinara Fondu PIO
Sve dok poslodavce koji izbegavaju plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje svojim zaposlenima država dobro ne udari po džepu nerealno je očekivati da se rupe u stažu neće reprizirati. Kazne od oko 3.000 dinara, koje sudije najčešće naplaćuju za neizvršavanje ovih obaveza, više su nego simbolične. Zato ne čudi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što će se poslodavac lakše latiti novčanika da palti ovu kaznu, nego da redovno uplaćuje doprinose radnicima.
Prema podacima Fonda PIO, nesavesnih poslodavaca koji svojim radnicima zakidaju na stažu je i dalje mnogo. Ne samo u prestonici, već širom Srbije. Podaci penzijskog fonda ukazuju da polovina, a negde i samo trećina gazda obaveštava Fond o uplaćenim doprinosima, dok ostali godinama nastavljaju da rade po starom, odnosno na crno.
U Fondu kažu da su, s jedne strane, krivi i radnici koji pristaju da im se, umesto plaćenog penzijskog i invalidskog osiguranja, cela plata isplaćuje na ruke.
Da se uvede red u sistem naplate doprinosa nije pomoglo ni to što je država čak u dva navrata pritekla u pomoć i povezala staž zaposlenima, čime je prevaziđen problem za sve one koji su odradili ukupno pola miliona godina radnog staža, a za koje im doprinosi nisu uplaćivani. Tek pošto je namiren taj dug, oštećeni radnici mogu da podnesu zahtev za penzionisanje. Nevolja je, međutim, što većina istih gazda ponovo ne uplaćuje doprinose za penzijsko osiguranje, a njihovi radnici za to saznaju tek kada steknu uslov za penziju.
Dug prema penzijskom fondu, koji danas ima problema da namakne dovoljno para za isplatu penzija za oko 1,5 miliona penzionera, nastao je i zbog toga što su obaveze prestale da plaćaju ne samo državne firme, već i obveznici samostalnih delatnosti. Istovremeno, gotovo 90 odsto individualnih poljoprivrednih proizvođača to ne čini, jer veruju da nikada neće doživeti penziju!
Dug nastaje i kao posledica privatizacije, jer se obveznici u tom slučaju prevode u socijalne kategorije kroz socijalni program. Od časa kada se privatizuju, te firme prestaju da uplaćuju doprinose. Ima mnogo i onih koje je država oslobodila plaćanja tih obaveza, preuzevši na sebe da ihizmiruje. Kada se sve to ima u vidu, jasno je zašto budžet mora u isplati penzija da učestvuje s bezmalo 40 odsto.
Potpredsednik vlade dr Jovan Krkobabić kaže da je mnogo preduzeća koja ne uplaćuju doprinose. Tako oko 16 milijardi dinara duguju samostalne delatnosti, 24 milijarde poljoprivrednici, a privatna i državna preduzeća oko 34 milijarde, što je oko 75 milijardi.
Dok se nadležni ministri u vladi nadmudruju s potpredsednikom Krkobabićem kako obezbediti pet milijardi dinara za isplatu uvećanih penzija, država je već odlučila da dužnicima oprosti oko 183 miliona evra na ime neplaćenih obaveza. Kamata na dug će im biti oproštena ako ga plate do kraja tekuće godine. Zakon omogućava i da se 75 odsto kamate otpiše, ukoliko se glavnica izmiri do 31. marta 2009, a polovina ako se osnovni dug plati do kraja jula naredne godine!
Dakle, aktuelna vlast ne može da ispuni predizborno obećanje da u 2009. prosečna penzija dostigne 70 odsto prosečne zarade, ali oprašta dug neredovnim platišama doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje. S obrazloženjem da će tako obveznike privoleti da redovnije izmiruju tekuće obaveze, a privreda će oživeti!.
Da se plaćanje doprinosa i dalje izbegava govori i podatak da je u 2007. godini u Beogradu potvrde o njihovoj uplati podnelo oko 365.000 od oko 650.000 osiguranika. U Novom Sadu stanje je još gore.
Od ukupno 222.967 osiguranika, dokumentacija da su doprinosi uplaćeni podneta je za samo 112.000 lica.
Jasna Petrović
[objavljeno: 30/10/2008]
