Izvor: B92, 24.Nov.2011, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država (ni)je spremna da steže kaiš
Beograd -- Mada su i Vlada i predsednik najavili kresanje troškova države u sledećoj godini, najizgledniji je da će budžetski deficit biti pokriven novim zaduživanjem.
Ekonomski analitičari dodaju da je štednja i te kako moguća, ali da država pre izbora nije spremna na drastične rezove.
U kabinetu predsednika Vlade Mirka Cvetkovića ističu da je u toku priprema predloga budžeta za 2012. godinu, koji će se naći pred poslanicima skupštine do 15. decembra. Za sada, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predviđa se povećanje prihoda u budžetu po osnovu naplate potraživanja, dividendi i dobiti javnih preduzeća, dok bi rashodi trebalo da budu smanjeni kod nabavke roba i usluga.
Cvetković: U pripremi nove mere
Premijer Mirko Cvetković izjavio je da će deficit državnog budžeta iduće godine biti 152,2 milijarde dinara, uz napomenu da je Vlada u dogovoru sa MMF-om išla na nešto manji deficit nego što dozvoljavaju fiskalna pravila. Naglasio je i da država priprema neke podsticajne mere. Iz kabineta premijera Pressu je rečeno da je planirano da se u nabavkama uštedi 6,5 milijardi dinara, a računa se i na prihod od dobiti Elektroprivrede Srbije.
Ipak, i premijer je naveo da će sredinom iduće godine, zbog projektovanog manjeg rasta, javni dug verovatno prekoračiti gornju granicu od 45 odsto BDP-a i dodao da će tada u skladu sa zakonom morati da se napravi program kako da se on dovede na dozvoljeni nivo.
"Na sreću, veći deo našeg javnog duga su obaveze razbijene na veliki broj godina, tako da godišnja tranša koja nam stiže na naplatu nije toliko visoka da bi mogla da ugrozi likvidnost", istakao je Cvetković.
Dok vlast ne razmatra mogućnost smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru, analitičari smatraju da upravo tu ima najviše prostora za uštedu. Ljubomir Madžar kaže da bi se problem rešio smanjenjem broja ljudi, ali i kresanjem njihovih zarada.
"Ipak, zbog izbora je to teško sprovesti. Zbog takve situacije, država će sigurno pribeći daljem zaduživanju kako bi pokrila javne troškove", zaključuje Madžar.
Javni sektor treba "seći"
Da prostora za uštedu ima, i to smanjenjem broja službenika, ali i restrukturiranjem javnih preduzeća, smatra i bivši potpredsednik Vlade Miroljub Labus.
"Državna uprava je mnogobrojna i neefikasna, dok javna preduzeća imaju velike gubitke. Samo smanjenjem zaposlenih u upravi i povećanjem efikasnosti i državnog aparata i javnih preduzeća ostvarila bi se ušteda. Taj posao će, međutim, sačekati novu vladu", kaže Labus i dodaje da treba biti oprezan sa daljim zaduživanjem, jer bi država mogla da dođe u situaciju da ne može da servisira dug.
Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić ističe da bi najveća ušteda države bila smanjenje gubitaka javnih preduzeća:
"U prošloj godini ova preduzeća imala su 310 miliona evra gubitaka, pa bi i smanjenje od 100 miliona bilo znatna ušteda".
