Izvor: B92, 05.Okt.2011, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država nekom majka a nekom maćeha
Beograd -- Kriterijumi po kojima se država opredelila da vraća dugove samo nekih umesto svih javnih preduzeća nisu baš sasvim jasni i transparentni.
Naime, Vlada Srbije je nedavno usvojila predlog zakona kojim se propisuje da država vraća dug više javnih preduzeća i ustanova koja su podigla kredite od stranih banaka, u ukupnom iznosu od 654,8 miliona evra, 590,4 miliona dolara i 627.341 švajcarskih franaka.
Obrazlažući svoju odluku Vlada Srbije je navela da država >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << već duži period servisira obaveze tih preduzeća, jer ona svojim poslovanjem ne mogu obezbediti sredstava za vraćanje kredita.
Tako će država umesto Železnica Srbije Vlada vraćati kredit od 181,8 miliona evra i 15,1 miliona dolara, dok su Putevi Srbije oslobođeni obaveze da vrate dug od 464,8 miliona evra i 43,3 miliona dolara. Vlada će, umesto Kliničkog centra Srbije u Beogradu, inostranim poveriocima vratiti kredit od 3,1 milion evra i dug zemunske bolnice od 1,9 miliona evra. Država će vratiti i kredit Radio Jugoslavije od 3,1 miliona evra i 627.341 švajcarskih franaka, Fonda za razvoj Srbije od 320.943 dolara i Građevinskog fakulteta u Subotici od 235.243 dolara.
Ono što je interesantno za analizu je činjenica da se država odlučila za pomoć nekim javnim preduzećima koji su dužnici ali se recimo nije odlučila za tu vrstu podrške kada je reč o drugim javnim preduzećima suočenim sa istim problemom.
Primera radi Elektroprivreda Srbije kojoj je zarad čuvanja socijalnog mira nije dozvoljena ekonomska cena električne energije ili Srbijagas čija nabavna cena gasa nije u skladu sa prodajnom takođe imaju gubitke nastale zaduživanjem. A zadužuju se zbog niske prodajne cene svog proizvoda.
Postavlja se pitanje kako Vlada određuje kriterijume koga pomoći a koga ne. Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata, koja okuplja veliki broj sindikata javnih preduzeća, ističe da je konkretan slučaj još jedan primer da u Srbiji ne postoji socijalni dijalog.
"Ne smatram da je sporno da država pomaže preduzeća u kojima je vlasnik. Međutim, kriterijumi zbog čega je to tako moraju da budu transparentni i o njima moraju da budu i konsultovani i obavešteni sindikati. To se ovoga puta nije desilo i time smo mi sindikalni aktivisti dovedeni u težak položaj. S obzirom da se država selektivno odlučila za podršku nekim preduzećima oni koji rade u firmama koje nisu dobile tu vrstu pomoći mogu da pomisle da su diskriminisani", kaže on.
Cvetanović navodi da je "generalni stav da država ne treba da razdvaja javna preduzeća i da treba da pomaže svima kad je to god moguće. Sa druge strane, to ne znači da je ovog puta postupila pogrešno. Ali je greška što o tim stvarima nije razgovarala sa sindikatima. Problem je što sindikati nisu obavešteni o kriterijumima države a da jesmo mogli bi smo sagledamo stvar realno i objasnimo radnicima situaciju".
Ekonomski analitičar Branko Pavlović, ističe da država katastrofalno upravlja državnim preduzećima i ustanovama. On navodi da "zaista nije primereno da građani Srbije plaćaju danak lošem rukovođenju javnih preduzeća od strane ljudi koje postavlja vlast. Odlukom da Vlada vraća dugove nekih javnih preduzeća omogućava se nastavak te nakaradne politike. To je sasvim pogrešno".
"Ako se postavlja pitanje, po kojim kriterijumima država odlučuje kom preduzeću će pomoći i vratiti kredite umesto njega a kome ne onda mogu da konstatujem da ne vidim koji su to kriterijumi. Dopuštam mogućnost da je reč o nekim partijskim kriterijumima i da se zato nekim preduzećima država pomaže a nekima ne", ističe Pavlović.
Goran Nikolić, ekonomista Centra za novu politiku naglašava da se Vlada Srbije odlučila za ovakav potez jer ona već vraća dugove tih preduzeća.
"Jednostavno radi se o firmama koje nemaju novca da vrate kredite. Država se zato odlučila da to učini umesto njih. Po kojim je kriterijumima situacija sagledavana ne znam ali pretpostavljam da su izabrana preduzeća za koja je utvrđeno da ne mogu nikako vratiti kredite osim ako ih država ne pomogne na ovaj način", zaključuje naš sagovornik.
