Izvor: B92, 23.Sep.2009, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država bez plana za Železnice
Beograd -- Za osposobljavanje železničke infrastrukture Srbiji je potrebno 4,6 milijardi evra, ali se na tome uopšte ne radi, kažu stručnjaci.
Da bi vozovi u Srbiji mogli da idu brzinom od 120 ili 160 kilometara na sat potrebno je, između ostalog, temeljno popraviti prugu, obnoviti vozni park Železnica Srbije i restrukturisati to javno preduzeće. Prema oceni stručnjaka, problem je što država već godinama nema plan kako bi to trebalo uraditi.
Zbog toga >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbija ima verovatno najsporije vozove u Evropi i dotrajale pruge građene još u 19. veku. I tako će biti sve dok, uprošćeno govoreći, infrastruktura i prevoz ne budu razdvojeni.
"Bez toga, možemo da ulažemo milijarde i milijarde, a Železnice će i dalje praviti gubitke”, smatra Dragomir Mandić, profesor Saobraćajnog fakulteta i dodaje da je rešenje da infrastruktura ostane u državnom vlasništvu, a da prevoznik bude prepušten slobodnom tržištu.
Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP, optužuje Vladu Srbije da već dve godine nije naručila nikakav projekat o železničkoj putnoj mreži. "Priča se o obnovi pruge, a projekata nema. Da bismo u potpunosti osposobili železničku infrastrukturu, potrebno nam je 4,6 milijardi evra, a ceo posao bi trajao osam godina. Ali, kako kad ni prvi korak nismo napravili?”, pita se Ignjatović.
Uprkos tome, iz Ministarstva za infrastrukturu poručuju da je jedan od prioriteta države izgradnja železničkog Koridora 10, kojim bi vozovi saobraćali brzinom od 160 kilometara na sat.
Sa druge strane, Tako je Vilijam Dilindžer, ekspert Svetske banke za reformu javnog sektora, je upozorio Vladu Srbije da bi trebalo da ponovo razmotri predloženu maksimalnu brzinu na železnici na Koridoru 10. On kaže da bi troškovi ovog projekta mogli znatno da budu smanjeni ako bi se maksimalna brzina podigla na samo 120 kilometara na sat.
Prema nekim procenama, da bi železnička infrastruktura u Srbiji bila dovedena u iole pristojno stanje, potrebno je godišnje remontovati najmanje 200 kilometara pruge. Ali, to nije sve.
"Za sređivanje stanja na železnici nije dovoljno samo popraviti prugu ili kupiti nove vagone. Moraju i svi drugi elementi da budu osposobljeni. Jer, šta nam vredi brzi voz, ako ne postoje signalno sigurnosni uređaji? Ali, kod nas se, nažalost, još nije odmaklo od pompeznih najava o velikim železničkim projektima, dok u praksi nema pomaka”, zaključuje profesor Mandić.
