Izvor: B92, 23.Jan.2015, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dragi: Sad je sve na vama

Svih 25 članova Upravnog odbora ECB saglasno je da je program kupovine obveznica evrozone, u cilju sprečavanja deflacije, validno oružje monetarne politike.

Većina njih smatrala je da te mere treba preduzeti odmah, izjavio je predsednik ECB, Mario Dragi.

ECB je pokrenula juče program kvantitativnog labavljenja (QE), koji će rezultirati štampanjem novčanica radi kupovine državnih obveznica zemalja evrozone od marta ove do septembra naredne godine, čija će vrednost, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zajedno sa aktuelnim programom, iznositi 60 milijardi evra mesečno.

"Prema proširenom programu, vrednost mesečne kupovine obveznica iz javnog i privatnog sektora iznosiće 60 milijardi evra", izjavio je Dragi, na konferenciji za štampu održanoj nakon što je ECB objavila da je pokrenula program kvantitativnog labavljenja.

On je dodao da bi program trebalo da traje do kraja septembra 2016, ali da bi mogao potrajati i duže, odnosno sve dok se ne uoči da se inflacija kreće ka ciljnom nivou, prenosi agencija Frans pres.

Predsednik ECB dodaje da je "lopta sada u dvorištu vlada članica evrozone" i da je na njima da spreče potonuće monetarnog bloka u deflaciju. "Monetarna politika može stvoriti osnovu za rast, ali da bi rast napredovao, potrebne su investicije", dodao je on.

Obiman program kupovine obveznica pomoći će u vraćanju inflacije na ekonomski zdrav nivo na srednji i duži rok, a značajno jačanje bilansa stanja ECB dovešće do daljnjeg labavljenja monetarne politike. Ti faktori bi trebalo da podstaknu tražnju i rast kreditiranja, kao i da povećaju iskorišćenost kapaciteta i time doprinesu priblizavanju inflacije nivou od dva odsto, rekao je Dragi.

Banka Japana prva je centralna banka u svetu koja je početkom 2000-ih lansirala kvantitativno labavljenje kao vid monetarne politike, ali se ekonomija Japana i dalje bori sa deflacijom.

Američka uprava federalnih rezervi (Fed) je od 2008. tri puta lansirala slične programe, kupivši oko četiri hiljade milijardi dolara vredne obveznice. Pored poboljšanja likvidnosti, ekonomski podsticajni program je doprineo smanjenju američkih kamatnih stopa na rekordno niske nivoe.

Ogromni program otkupa obveznica je, prema mišljenju stručnjaka, pomogao da se stabilizuje američka ekonomija, ali su zahvaljujući njemu ubačene i milijarde dolara na tržišta ekonomija u usponu.

Banka Engleske takođe je u nekoliko navrata pokretala programe kvantitativnog labavljenja, prvi put 2009, a zatim 2011. i 2012. Ekonomista Berenberg banke Rob Vud procenjuje da su Britanija i SAD od početka datih programa povećale nominalni rast bruto domaćeg proizvoda za po tri odsto u proseku, dok je evrozona uspela da ostvari rast od svega 1,1 odsto.

Situacija u evrozoni je, ipak, drugačija nego u pomenutim zemljama, jer će ECB kupovati dužničke zapise ne jedne zemlje, već čak 19 država čije ekonomsko zdravlje umnogome varira, što znači da će obveznice nekih zemalja biti dosta rizičnija investicija u odnosu na zapise nekih drugih.

Kritičari su izrazili zabrinutost da će evropski poreski obveznici snositi teret otplate dugova ukoliko neka od zemalja bankrotira. Plan ECB je, međutim, koncipiran tako će svega 20 odsto rizika biti podeljeno, dok će preostalih 80 odsto biti na "leđima" nacionalnih centralnih banaka u pojedinačnim zemljama.

Kamatne stope na 10-godišnje italijanske i španske državne obveznice su, nakon odluke ECB, pale na istorijski minimum. Prinosi na 10-godišnje španške drzavne zapise pali su na rekordno nizak nivo od 1,450 odsto sa jučerašnjih 1,530 odsto, dok su prinosi na 10-godišnje italijanske dobligacije "potonuli" na 1,609 odsto sa 1,691 odsto.

Nastavak na B92...