Izvor: S media, 26.Sep.2009, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinkić za P r e s s: Dajemo 3.000 kredita!
Država će u narednih godinu dana odobriti tri milijarde dinara za subvencionisanje stambenih kredita, što je dovoljno za kupovinu tri hiljade stanova, tvrdi za Preš ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Sredstva koja će biti izdvojena za subvencionisanje stambenih kredita u narednih godinu dana iznose tri milijarde dinara, i taj novac je dovoljan za kupovinu oko tri hiljade stanova, tvrdi za Preš ministar ekonomije Mlađan Dinkić. On dodaje i da do kraja ove godine nije potrebno >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << više od 450 miliona dinara, koliko je u ovu svrhu izdvojeno, jer trenutno na tržištu Srbije nema više od tri do četiri hiljade novoizgrađenih ili stanova u izgradnji.
Dinkić naglašava da je već planirano da se u 2010. godini izdvoji dodatnih 2,5 milijardi dinara, što znači da će ukupna sredstva za godinu dana subvencionisanja stambenih kredita iznositi oko tri milijarde dinara.
- Taj ukupan budžet dovoljan je za kupovinu oko 3.000 stanova pod dosta povoljnim uslovima. Program počinje 1. oktobra ove godine i građani će moći da konkurišu za kredit u bankama koje su potpisale ugovore sa Ministarstvom ekonomije. Krediti će biti beskamatni u prve tri godine i poslednjih pet godina otplate. Drugim rečima, ko se bude prijavio u narednih godinu dana, dobiće ovako povoljne kredite - ističe Dinkić.
Dinkić kaže da do kraja ove godine nije potreban veći budžet od 450 miliona dinara jer na tržištu Srbije nema više od četiri hiljade novoizgrađenih stanova, ili onih koji su u procesu izgradnje.
On dodaje da će država nakon isteka roka od godinu dana i kada bude prodato prvih tri hiljade stanova po ovom modelu, nastaviti sa klasičnim subvencionisanim kreditima, koji neće biti beskamatni.
Komercijalna banka, Inteza i Hipo Alpe-Adrija banka prve su juče potpisale ugovore sa Ministarstvom ekonomije i Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita o subvencionisanju stambenih kredita. Ministarstvo ekonomije očekuje da uskoro ugovore potpišu i ostale banke.
Tomislav Sekulić iz Udruženja posrednika za promet nekretnina kaže da na tržištu ima pet hiljada novih stanova ili objekata čija je izgrađenost iznad 80 odsto.
- Program Vlade Srbije za subvenciju stambenih kredita značajno će popraviti promet nekretnina. Vlada je na ovaj način dala injekciju tržištu, automatski podstakla građevinarstvo i omogućila mladim ljudima da pod povoljnim uslovima dođu do krova nad glavom - smatra Sekulić.
On kaže da je i samo 200 do 300 stambenih kredita do kraja godine sasvim dovoljno da podstakne promet nekretnina, koji je zbog ekonomske krize u prvoj polovini godine sasvim zamro.
- Vlada će na ovaj način napraviti pozitivnu klimu za dalji razvoj tržišta, i verujem da neće dozvoliti „divljanje" cena - ističe Sekulić.
Da će ovaj program Vlade podstaći promet nekretnina, smatra i ekonomista Goran Nikolić. On ističe da je u jeku krize, početkom ove godine, mesečno prodavano samo oko 20 stanova.
- Novac koji je izdvojen do kraja ove godine za subvenciju kamata stambenih kredita imaće efekta i na promet, ali i na same banke da ih podstakne da povećaju obim ukupnog kreditiranja - kaže Nikolić.
Šta kupiti za 30.000 evra?
Da bi se obistinila Dinkićeva tvrdnja po kojoj će od budžetskih para biti subvencionisana kupovina tri hiljade stanova, prosečna visina odobrenog kredita mora da bude 30.000 evra! Za toliko novca u Beogradu je, na primer, jedva moguće kupiti stan od 30 kvadrata, i to na periferiji. Stanove slične kvadrature, ali na tek nešto boljim lokacijama, moguće je kupiti u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu...
Zato je realno da će građani uglavnom tražiti više novca za stan, što znači da bi broj odobrenih kredita objektivno mogao da bude daleko manji.
Kovačević: Manje koristi, više štete!
Ekonomista Milan Kovačević smatra da se izdvajanjem novca iz budžeta države za subvencionisanje kredita samo povećavaju javni rashodi.
- Od toga će biti manje koristi, a više štete. Najveći problem Srbije jeste velika javna potrošnja, a ovako se samo dalje povećava. Takođe, država na ovaj način samo pomaže bankama, a ne građanima. Banke kredite daju samo državi, a ne privredi i građanima, a sada ih država potpomaže da još više povećavajući rashode. Pored toga, pitanje je da li će se na ovaj način podstaći promet nekretnina! Bilo bi bolje da se Vlada pobrinula da smanji cenu lokacija na kojima se gradi, naknadu za građevinsko zemljište, da ukine nepotrebnu papirologiju - kaže Kovačević.
