Izvor: B92, 17.Mar.2015, 11:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dinarski krediti nikad jeftiniji

Godina je počela padom kamata na dinarske kredite. To bi moglo dovesti do pomaka u rastu pozajmica stanovništvu jer se građani sve teže odlučuju za novi kredit.

U februaru je ukupna suma duga prema januaru bila 6,25 milijardi dinara niža. To govore podaci Kreditnog biroa Udružnja banaka Srbije. Pad su zabležili čak i najpopularniji gotovinski krediti: u ta dva meseca pali su 562 miliona dinara.

Jedini rast zabeležen je kod zajmova za refinansiranje, od 1,13 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << milijarde. Ali, oni ne donose rast, to je samo prepakivanje postojećeg zaduženja da bi se uz manje kamate stari zajam lakše otplatio. Suma je 34,52 milijarde dinara.

Kada je kreditna ekspanzija počela, klijenti su uzimali kredite i gledali samo ratu koju treba da plate. Sve ostalo – kamata, uslovi – bilo je u drugom pa i trećem planu. Danas banke, umesto s ratom, klijente upoznaju s konačnom sumom otplate. Uzmeš sto hiljada dinara, a vratiš 110.000 ili čak 107.000. Rok otplate je 12 meseci. U toj banci za zajam od sto hiljada rata je dvanaest meseci po 8.885 dinara. Svi podaci su dati fiksno, odnosno važe za ceo period otplate. Neprijatnih iznenađenja nema.

Inicijalnu kapislu za pad dinarskih kamata dala je niska inflatorna stopa, odnosno smanjenje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije. Prošle sedmice ona je pala pola procenta i sada je 7,5 odsto.

U komercijalnim bankama dinarski krediti su kod nas sada jeftiniji nego ikada ranije. A šta će biti dalje?

"Ukoliko rast cena ove godine ostane na niskom nivou, pad referentne stope pa i kamata mogao bi se nastaviti", objašnjava stručnjak s Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić.

"Rast učešća dinarskih zajmova mogao bi doprineti smanjenju učešća evroizacije kod nas. To pak donosi manji rizik na našem finansijskom tržištu u ovom segmentu, što je dobro i za banke i za klijente. To takođe vodi ka povoljnijim uslovima zaduživanja", kaže on.

Na primedbu da je kod nas dinarska štednja izuzetno mala te da banke nemaju dinarske izvore finasiranja, Đukić kaže da bi i tu moglo doći do postepenih pomaka.

Kamate na štednju u evrima, koja je kod nas apsolutno dominantna , prilično su se smanjile. To bi moglo ići u prilog povećanju dinarske štednje, kod koje su stope veće i nema poreza na prihod koji se tako ostvari. To ide u prilog štednji u domaćoj valut na kratak rok.

Kamate kod nas u dinarima trenutno iznose tek desetak odsto. Još sredinom prošle godine raspon je bio 17 do 26 procenta.

Banke ovih dana pozivaju klijente da se zaduže u domaćoj valuti i obećavaju zajmove bez provizije, odgovor u roku od 24 časa. Podaci se banci mogu poslati elektronski, bez „susreta“ sa šalterom. Sve su to pogodnosti, ali pad kamata, odnosno ukupnog troška, najviše odgovara klijentima.

Nastavak na B92...