Izvor: B92, 21.Okt.2011, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinarska štednja se više isplati
Beograd -- Štednja u dinarima oročena oko Svetskog dana štednje 2010. godine na 12 meseci bila je isplativija od devizne štednje oročene u istom periodu na isti rok.
Prema analizi NBS, štediša koji je 1. novembra 2010. oročio, na primer, 100.000 dinara na dvanaest meseci po prosečnoj kamatnoj stopi od 13,40 odsto, koju su banke tada nudile na dinarsku štednju, 1. novembra 2011. dobio bi 113.400 dinara, navela je centralna banka.
U slučaju da je u istom periodu oročeno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 100.000 dinara u evrima, po tadašnjoj prosečnoj kamatnoj stopi na deviznu štednju od 6,56 odsto, po isteku oročenja štediša bi dobio 99.807 dinara, ili 13.593 dinara manje od štediše koji je štedeo u dinarima.
Nepoverenje u dinar trajaće decenijama
Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da će nepoverenje u dinar trajati decenijama i dodaje da je višegodišnje zaklinjanje monetarnih vlasti u dinarizaciju "drsko i bezobrazno". "Neko nekom baca blato u oči, jer zaklinjanja realno nemaju nikakvog efekta: manje od dva odsto ukupne štednje od 7,5 milijardi evra je u dinarima", kaže on.
"Štednja u dinarima oročena na dvanaest meseci bila je isplativija od štednje u evrima čak i kada se dinarska štednja obračuna po najnižim, a devizna po najvišim kamatnim stopama ponuđenim oko Svetskog dana štednje", ukazala je NBS.
U tom slučaju, prema analizi centralne banke, štediša koji je štedeo u dinarima dobio bi 10.184 dinara više od štediše koji je štedeo u devizama.
NBS je saopštila da je u proteklih deset godina dinarska štednja u Srbiji povećana preko deset puta, sa 1,6 milijardi, koliko je iznosila u decembru 2001. godine, na 15,7 milijardi dinara.
Dinarska štednja je i dalje veoma skromna, ali je povećano učešće dugoročnih depozita - sa 5,2 odsto u 2001. na 23,1 odsto u 2011. godini.
Devizna štednja je u istom periodu povećana sa 352 miliona evra na 7,3 milijarde evra. I kod devizne štednje je povećano učešće dugoročnih depozita - sa 1,8 odsto na 16,9 odsto.
