Izvor: B92, 14.Apr.2014, 16:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Dijaspora može da pokrene Srbiju"

Beograd -- Srpsku dijasporu treba uljučiti u reforme koje će sprovoditi buduća vlada, poručeno je sa konferencije "Uključiti dijasporu u reforme" u Tanjugovom pres centru.

Učesnici skupa su ocenili da novac koji dolazi iz inostranstva treba preusmeriti u investicije umesto u potrošnju.

Na konferecniji je ocenjeno da dijaspora može da bude pokretač privatnog sektora i da doprinese stručnošću i znanjem.

Učesnici su ukazali da u dijaspori živi više od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tri miliona Srba, 100.000 visokoobrazovanih, koji bi svojim znanjem doprineli razvoju Srbije, ali i da inicijativa za njihovo uključivanje u reforme treba da potekne od države.

Direktorka vladine kancelarije za dijasporu i Srbe u regionu Slavka Drašković kazala je da dijsporu treba uključiti u reforme, jer ona može da bude jedan od ključnih faktora za zapošljavanje Srbije i pokretač privatnog sektora.

"Dijaspora ima nekoliko kvaliteta, a to je pre svega stručni kadar i lokalna orjentisanost ka maloj i srednjoj privredi... Dijaspora ima više od 10.000 stručnjaka iz različitih oblasti, od kojih samo u Americi 2.000 doktora nauka. Takođe ima veliki broj uspešnih i poslovnih ljudi koji znaju kako se posluje na zapadu", ukazala je Draškovićeva i dodala da dijapsiora raspolaže resursom od oko 30 milijardi evra, koji se ne koristi dovoljno.

Nisu, kako je dodala, samo reforme u privredi jedine koje će dovesti do uspeha reformskog perioda koji predstoji, nego da su za uspeh neophodne reforme u "celom društvenom miljeu".

Reforme su tako, precizirala je, neophodne u zakonodavstvu, obrazovanju, ali i javnoj upravi.

"Reforme su prilika da budemo jedinstveni i da dijaspora bude deo promena od samog početka", istakla je Draškovićeva.

Predstavnik Kancelarije Milomir Mandić rekao je da je cilj reformi izvođenje društva iz tranzicije i izgradnja jakih, stabilnih i nezavisnih institucija koje će dovesti do stabilnog, privrednog ambijenta.

On je naveo da nije dovoljno samo doneti zakone, već ih i sprovoditi, kao i da u Srbiji slede sveobuhvatne reforme javnog sektora, penzionog sistema, radnog zakona i stvaranje "jakog privrednog ambijenta".

Da su stručnjaci iz dijaspore spremni da učestvuju u reformama, mišljenja je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, koja je dodala da inicijativa za to mora da dođe od strane države.

"Ako država ozbiljno misli da iskoristi resurse i sarađuje sa stručnjacima i visokoobrazovanim iz dijaspore mora da učini više tokom reformi da bi se otvorio put za saradnju", rekla je Lihtova i dodala da mora da postoji odgovornost države na svim nivoima.

Ona smatra i da nije neophodno da se ti stručnjaci vrate u Srbiju, već da se napravi most između institucija u inostranstvu i onih u našoj zemlji.

Kao spremnost da pomogne Srbiji navela je primer londonsko-srpskog kluba koji okuplja, između ostalih, i oko 1.500 doktora nauka i magistara.

"Kad bi se oni vratili u zemlju, ne bismo imali problema sa stručnjacima", poručila je Lihtova.

Za one koji se vrate i dalje postoji problem nostrifikacija diploma, dodala je Lihtova navodeći primer srpskog ministra finansija koji zbog toga u radnoj knjižici ima upisanu srednju školu, iako je završio studije u inostranstvu.

Predsednik Upravnog odbora NALED Vladan Atanasijević rekao je da se iz dijaspore u Srbiju slije od tri do pet milijardi dolara, što je, kako je naveo, 10 do 15 odsto BDP, ali da je problem što taj novac ide direktno u potrošnju, a vrlo malo u investicije.

Govoreći o povezivanju dijaspore sa maticom, Atanasijević je kazao da bi bilo dobro kada bi proizvod nastao u Srbiji dijaspora plasirala na inostrana tržišta gde imaju dobre veze.

NALED se, dodao je, u saradnji sa Kancelarijom za dijasporu fokusirao na dve stvari - da dovode mlade ljude koji će plasirati srpske proizvode u inostranstvo, kao i da lokalna samouprava radi na tome da ponudi nešto atraktivno dijaspori.

Izvršni direktor Asocijacije malih i srednjih preduzeća Zoran Vujović rekao je da bi trebalo uključiti Srbe iz dijaspore u javne rasprave u procesu donošenja zakona, kao i da bi trebalo, "po hitnom postupku omogućiti dijaspori da glasa na izborima u Srbiji".

On je naveo i da bi trebalo osnovati investicioni fond sa dijasporom koji bi doprineo razvoju zajednice.

Privrednik iz Liona Milovan Jovanović istakao je da su uspešni Srbi u dijaspori ambasadori zamlje koji mogu dosta da lobiraju za našu zemlju, ali i da država mora da drži svoju reč i poštuje ono što obeća.

Ocenio je i da je Srbija poslednjih nekoliko godina prihvatila činjenicu da je dijaspora važan faktor za zemlju, da može mnogo da investira, ali da je potrebno izmeniti poslovni ambijent i prilagoditi ga zakonodavstvu u inostranstvu.

Nastavak na B92...