Izvor: Večernje novosti, 22.Feb.2014, 22:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Deset aduta za biznis u Srbiji

NOVI podsticaji za investitore koje Vlada Srbije najavljuje u naredne dve godine, nisu jedini motiv za dolazak stranih ulagača u našu zemlju. Srbija je sve otvorenija ka svima koji žele ovde da posluju, ali je činjenica da nedovoljno koristimo svoje potencijale. Stručnjaci smatraju da treba da igramo na adute - jeftiniju, ali obrazovanu radnu snagu, dobar geografski položaj, kao i slobodan pristup brojnim tržištima. Iako komplikovana i spora administracija često predstavlja kamen spoticanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ulagači koji rade u Srbiji, ipak, smatraju da je njihova odluka za pokretanje biznisa u ovom delu Evrope bila - ispravna. Anketa među stranim investitorima u Srbiji pokazala je da čak 96 odsto njih ne žali zbog odluke da ulažu ovde. - Naš geografski položaj nesumnjiva je prednost. Dva koridora koja prolaze kroz našu zemlju povezuju centralnu Evropu sa Turskom, Bliskim istokom i crnomorskim regionom - napominje Ivan Radak iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. - Delu investitora važno je da budu na samoj granici EU zbog nižih troškova poslovanja i pristupa tom tržištu. Interesantni smo i evropskim kompanijama koje su u fazi ekspanzije na istok. Srbija ima i niz sporazuma o slobodnoj trgovini. 1. "Beograd na vodi" U PRVOJ nedelji marta biće završen i predstavljen master-plan "Veograda na vodi", odnosno idejno rešenje kao osnov za dalju izradu projektne dokumentacije. U isto vreme, počinje i izmeštanje trećine koloseka iz Savskog amfiteatra, čime se oslobađa najatraktivniji deo lokacije uz samu reku. Početak gradnje prve četiri zgrade planiran je do kraja godine. Biće to kula "Belgrejd tauer", visine 180 metara, zatim, najveći tržni centar na Balkanu i još dva zdanja, čija će namena biti poznata kada master-plan bude završen - hoteli ili komercijalni prostor. Izgradnja "Beograda na vodi" je planirana u fazama, a ceo projekat biće završen u roku od pet godina. Srbija daje opremljeno zemljište, a partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata od 2,5 do 2,8 milijardi evra za izgradnju od 1,5 do dva miliona poslovnih i stambenih kvadrata. 2. Termoelektrane i kopovi U NOVEMBRU 2013. godine potpisan je ugovor sa kineskim CMEC-om o izgradnji novog bloka u TE "Kostolac B" i proširenju površinskog kopa Drmno, što je prvi obavezujući ugovor o izgradnji nekog velikog objekta posle 30 godina. Ugovor je vredan 715,6 miliona dolara i predviđa izgradnju trećeg bloka TE "Kostolac" i proširenje kopa Drmno sa devet na 12 miliona tona uglja. - Za TE-TO Novi Sad u toku su finalne aktivnosti za potpisivanje protokola koji prethodi zaključenju ugovora između četiri partnera EPS, grad Novi Sad, "Energija Novi Sad" i inostranog konzorcijuma - kažu u Ministarstvu energetike. - Vrednost ove investicije procenjena je na oko 500 miliona evra, a rok za realizaciju je do 2016. godine. Dve studije postoje za projekat TE "Štavalj" kod Sjenice - Češke Republike iz 2004. i Delegacije EU iz 2009. Za ovaj projekat urađen je novi elaborat sa češkom kompanijom "Alta". Investicija podrazumeva i proširenje kapaciteta rudnika "Štavalj" i prenosnog sistema. Njena ukupna vrednost procenjena je na 715 miliona evra.MADE IN SRBIJA ČINjENICA je da bi infrastruktura mogla da bude bolja, ali ona, ipak, funkcioniše - objašnjava Vesović. - Kada je železnica u stanju da preveze 100.000 automobila na vreme, to govori da sistem, ipak, "radi". Ako strani investitor lokalizuje ovde proizvodnju i omogući da poreklo njegovog proizvoda bude Srbija, imaće otvorena mnogobrojna tržišta. Za strance je važan i životni stil, gde će dovesti porodicu, gde će im deca ići u školu, a Beograd, kao evropska metropola, može sve to da im ponudi. 3. Skladište za rezerve nafte SREDINOM februara, ministar energetike Zorana Mihajlović potpisala je sa predstavnicima nemačke kompanije "Oiltanking" i JP "Transnafta" iz Pančeva Memorandum o razumevanju koji se odnosi na strateško partnerstvo u vezi sa izgradnjom skladišnih kapaciteta, skladištenjem i upravljanjem obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata nafte Srbije i osnivanjem zajedničke kompanije sa JP "Transnafta" Pančevo. - Veoma je bitno da Srbija, po prvi put, ima jedinstvenu knjigu projekata iz oblasti energetike, u kojoj su investitorima predstavljene sve bitne informacije o projektima koje Srbija može da ponudi - naglašavaju u Ministarstvu energetike. 4. Male hidroelektrane U OBLASTI obnovljivih izvora energije, prethodnih godina, uprkos velikom potencijalu, nismo imali dovoljno investicija zbog toga što nije postojao zadovoljavajući pravni okvir, pregledne procedure i sigurnost za investitore. - Tokom mandata ove vlade, usvojene su izmene Zakona o energetici i neophodni podzakonski akti, kao i Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije - napominju u Ministarstvu. - Kao rezultat, danas imamo potpisano više do 200 memoranduma za izgradnju mini-hidroelektrana koje će se graditi u naredne dve godine, kao i veliki broj drugih investicija u OIE koje su u različitim fazama realizacije. Ukupne investicije u OIE do 2020. godine se procenjuju na više od dve milijarde evra, a trenutno se na više od 100 lokacija grade elektrane koje će proizvoditi energiju iz obnovljivih izvora. 5. "Đerdap" i "Bistrica" SA firmom "Silovie mašini" iz Ruske Federacije lane je zaključena dopuna ugovora o sanaciji četiri agregata HE "Đerdap". Do 2018. godine biće revitalizovano svih šest agregata, pa će sistem Srbije dobiti dodatnih 90 megavata električne energije. Ukupna investicija iznosi 216,5 miliona dolara. Projekat reverzibilne hidroelektrane "Đerdap 3" spada u projekte od regionalnog značaja, a za njegovu realizaciju je neophodna saglasnost rumunske strane. Za ovaj projekat potpisan je Memorandum o razumevanju sa nemačkim RE, a zainteresovanost je pokazalo i više kineskih kompanija. Za svaku od tri faze predviđeno je ulaganje u visini od oko 400 miliona evra. Izgradnja reverzibilne HE "Bistrica", snage 680 megavata, planirana je prema Sporazumu sa Kanadom koji je usvojen u parlamentu. Vlada je usvojila platformu za pregovore koji treba da počnu tokom januara. Procenjena vrednost investicije iznosi 600 milona evra. 6. Agrar U MINISTARSTVU poljoprivrede ističu da bi se, bez obzira na to da li je reč o domaćem ili stranom, velikom ili malom kapitalu, svako ulaganje u agrar višestruko isplatilo. - Povećanje broja goveda, svinja, ovaca stvorilo bi realnu bazu za popunu postojećih i osnivanje novih prerađivačkih kapaciteta - smatraju u Ministarstvu poljoprivrede. - Ista situacija je i u sektoru proizvodnje i prerade voća i povrća. Nova ulaganja nužno donose i novu tehnologiju, kao i unapred definisano tržište. 7. IT industrija NOVE tehnologije svuda u svetu su u ekspanziji. Zemlja koja privuče velike kuće koje se bave informaciono-komunikacionim tehnologijama, računa na dobru zaradu. Kupovina "Telekoma Srbije" nije jedina mogućnost za ulaganje stranih investitora u telekomunikacije. Tržište informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) pruža veliku mogućnost potencijalnim investitorima. Po rečima Slobodana Đinovića, generalnog direktora "Orion telekoma", postoje četiri oblasti u koje investitori u našoj zemlji mogu da ulažu. - Imamo oblast telekomunikacija, industriju kompjutera i uređaja, zatim, ulaganje u infrastrukturu i, konačno, u obrazovanje IKT kadrova - kaže Đinović za "Novosti". NAŠI LjUDI - NAŠ ADUT JOŠ je nepoznato kakvu će stimulativnu politiku voditi Vlada posle izbora, ali trenutno su ljudi najjača prednost Srbije u privlačenju investitora - kaže Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije. - Naša radna snaga je cenovno konkurentna u regionu, posebno ako imamo u vidu i edukaciju naših ljudi, ali i njihovu spremnost da rade za strane kompanije. On ističe da je naša prednost i to što gotovo 45 odsto radno sposobnih ljudi govori strane jezike, što je veoma važno u saradnji sa strancima. Adut su, kako kaže Vesović, i cene energenata, posebno struje, koja je u Srbiji povoljnija nego u komšiluku, a to je veoma važan detalj investitorima koji razmišljaju gde će uložiti svoj novac. 8. Telekomunikacije VELIKI potencijal za investitore bi mogao biti ulaganje u udruživanje na tržištu telekomunikacija. - Na tržištu postoji više od desetak kablovskih operatera i drugih malih operatera koje investitor može da kupi i konsoliduje u jedan veći sistem, i tako postane ozbiljan pandan nedavno prodatom SBB-u - smatra Đinović. To je, po rečima Đinovića, možda za investitora i najinteresantnije ulaganje. - Takođe, mislim da smo investitorima interesantni za obrazovanje ICT kadrova, jer u toj oblasti imamo dobru istoriju - kaže Đinović. - Trebalo bi investirati i u Elektrotehnički fakultet iz koga godišnje treba da izlazi više obrazovanih stručnjaka. 9. Koridori MINISTAR građevine Velimir Ilić rekao je da su projekti za brži razvoj Srbije, koji su potpisani u ovom ministarstvu, vredni milijarde. Prema njegovim rečima, to su izgradnja drumskog Koridora 11 od Beograda do Požege, nastavak radova na tom putu od Požege do Boljara u Crnoj Gori, povezivanje Valjeva s Koridorom 11 i nastavak saobraćajnice preko Ljubovije i Bratunca ka Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. 10. Gradilišta duž pruga SRPSKE železnice planiraju obnove oslanjajući se na ruski kredit, vredan 800 miliona dolara. Uskoro počinju radovi na modernizaciji pruge Beograd - Pančevo, vredni 69 miliona evra. Ruski partner je raspisao tender za izbor izvođača radova i prijavilo se pet srpskih kompanija. Sa "Ruskom železnicom" biće obnovljeno šest deonica na železničkom Koridoru 10.

Nastavak na Večernje novosti...