Izvor: B92, 12.Maj.2012, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Delta: Konverzija oterala ulagače
Beograd -- Svega 130 novih vlasnika parcela u Srbiji uknjižili su se u katastru nepokretnosti, a da su prethodno zamenili pravo korišćenja pravom svojine uz naknadu.
Kako nezvanično saznaju Novosti, samo jedna konverzija uz naknadu upisana je na teritoriji Beograda.
U glavnom gradu kažu da su do sada pozitivno rešili 31 zahtev, od čega je 17 pravosnažnih rešenja, ali dodaju i to da se postupak do sada vodio usporeno.
Sa druge strane, investitori više >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nemaju strpljenja, pa traže da se konverzija ukine ili bar ne bude uslov za početak izgradnje.
BEOGRAD
Sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove Beograda do sada je podneto 1.085 zahteva za konverziju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, uz naknadu. Od toga, pozitivno je rešen 31 zahtev, a postupanje po ostalim predmetima je u toku. "Postupak konverzije nije obustavljen, već se sprovodi nakon što investitori dostave kompletnu dokumentaciju. Proces je bio usporen zbog česte izmene zakonske regulative, naročito zbog toga što je do 21. septembra prošle godine utvrđivanje visine naknade bilo povereno Poreskoj upravi”, kažu u Sekretarijatu.
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, konverziju za zemljište plaćaju vlasnici preduzeća stečenih u privatizaciji, stečaju ili izvršnom postupku. Za procenu naknade prvo je zadužena Poreska uprava, potom i veštaci i na kraju, dali mogućnost lokalnim samoupravama da same po zonama odrede cenu zemljišta. Vlada Srbije nedavno je produžila rok važenja popusta od 30 odsto do kraja godine, ako se konverzija plaća odjednom.
"Državni organi, koji treba da sprovode konverziju, ne rade pošto ne postoje jasno definisana pravila i procedure”, kaže Vojislav Glavinić, generalni direktor Delta ril estejta.
Kako dodaje, Delta nije dobila nijedno rešenje za konverziju uz naknadu, odnosno čekamo od dana kada je usvojen zakon, septembra 2009. godine.
"Delta je poštujući zakon i uredbe predala zahteve za svo zemljište koje je stečeno kroz privatizaciju, izvršni ili stečajni postupak. To zemljište predstavlja glavni resurs za dalju realizaciju naših "ril estejt" projekata”, kaže Glavinić.
Nijedan investitor, ističe Glavinić, ne može da dobije građevinsku dozvolu za izgradnju bilo kog objekta ukoliko nije prethodno sprovedena konverzija.
"S obzirom na to da se ovo pitanje ne rešava već dve i po godine, strani investitori su, logično, doneli odluke da investiraju u nekim drugim zemljama, dok domaći gube svakog dana ogromna sredstva. Takvom zemljištu stalno pada vrednost, jer ne postoji mogućnost njegove dalje komercijalizacije. Rešenje je ili ukinuti konverziju uz naknadu ili ne uslovljavati početak izgradnje sa konvertovanim zemljištem”, kaže on.
