Izvor: B92, Beta, Tanjug, 19.Nov.2009, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dalja privatizacija šansa za berzu
Beograd -- Tržište kapitala prate razvojni problemi, a proces ozdravljenja teče sporo zbog minimiziranja njegove uloge, kaže direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić.
Ona je, ocenjujući srpsko tržište kapitala kao nedovoljno likvidno i nedovoljno duboko, dodala i da je transparentnost na Beogradskoj berzi nedovoljna. Sve više je prisutan i izlazak velikog broja kompanija sa tržišta, izjavila je Gordana Dostanić.
Dostanićeva je ocenila da je, takođe, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odabranim načinom privatizacije država propustila priliku za fino oblikovanje tržišta ali i da smatra da upravo u postupku dalje privatizacije leži i šansa za podsticaj razvoja tržišta kapitala - ukoliko to, naravno, bude prepoznato kao jedan od ciljeva privatizacije srpskih brendova.
Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer rekao je da je Komisija u svom najnovijem izveštaju o napretku Srbije u pridruživanju EU konstatovala negativne trendove na berzi, kao i da je konstatovana neophodnost da vlada sprovede neophodne regulatorne reforme.
Vršilac dužnosti direktora misije USAID za Srbiju i Crnu Goru Džim Stajn je među ciljeve na kojima još treba raditi uvrstio razvoj dobro regulisanog tržišta, uvođenje standarda EU za tržišta kapitala, poboljšanje ponude dužničkih hartija i razvoj kolektivnih šema investiranja odnosno fondovske industrije. Ističući značaj regulatorne strane, Stajn je kazao da je od ključnog značaj da regulator tržišta ima resurse i sredstva. "Kriza treba da ojača odlučnost Srbije za promene u cilju stvaranja snažnog tržišta kapitala", zaključio je Stajn.
Dežer je ocenio da Komisija za hartije od vrednosti nije dovoljno nezavisna, u skladu sa medjunarodnim standardima, dodajući da će srpske vlasti morati to da reše kako bi podstakle razvoj tržišta kapitala.
Prema njegovim rečima, Berza je do sada služila samo za promenu vlasništva, a umesto toga ona treba da postane instrument razvoja ekonomije zemlje i da postane važna investitorima, naročito kroz uključivanje u proces inicijalne javne ponude.
On je istakao da je Evropska komisija do sada pružala pomoć Srbiji u očuvanju ekonomske stabilnosti, kao i da će to činiti ubuduće zajedno sa drugim međunarodnim institucijama.
Dežer je kao glavnu osobinu srpskog tržišta naveo veliku zavisnost od priliva stranog kapitala i apostrofirao značaj sporazuma koji je Srbija postigla sa MMF-om ali i sa bankama postizanjem Bečkog sporazuma. On je naveo da je to pomoglo vladi da se izbori sa problemima, kao i da bruto domaći proizvod bude znatno manji (tri odsto) od projektovanog pada od šest procenata.
