Izvor: B92, 01.Okt.2010, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li uredba sprečava nestašice?
Beograd -- Prerađivači mleka ističu da obaveza da petinu otkupljenog mleka moraju da prerade u kratkotrajno može dovesti do nestašice drugih mlečnih proizvoda.
Ako je suditi po najavama proizvođača, mleka će biti, ali je pitanje da li će biti jogurta i mlečnih prerađevina.
Ministarstvo poljoprivrede se ne obazire na te primedbe i veruje da će uredba rešiti problem nestašice. Svežeg mleka ima, ne u prevelikim količinama, a građani i dalje deluju očajni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u potrazi za ovom namirnicom.
"Nema nikakavog mleka. Hoće li oni nama dati mleko pa neka ga naplate koliko hoće, evo šta će on da pije, kakav je to način, šta treba ta mala beba da pije. To je bezobrazluk do ludila nas dovode".
"Obilazimo sve moguće radnjice, one male, dešava se da kod njih bude svežeg mleka za njega. Davali smo mu kozje mleko".
"Trebalo bi da se uvede red neki, ovaj narod mnogo pati, ja ne toliko, ali žalosno je za decu da ne mogu da dođu do mleka", kažu sugrađani sa kojima je B92 razgovarao.
Neki priznaju da su zbog nestašica bili prinuđeni da smanje potrošnju mleka.
Nestašice katratrkotrjanog mleka počele su krajem jula. Od tada ministrarstvo i prerađivači prebacuju odgovornost jedni na druge. Prerađivači tvrde da je uzrok nestašica nedostatak sirovina, dok iz ministarstva poručuju da prerađivači na ovaj način žele da nađu razlog za poskupljenje.
"Pustimo da vidimo šta će da se desi na tržištu, da vidimo kakve će rezultate uredba dati, to što neko kaže ne vidim kakve ima reperkusije na ono što je već urađeno. Pustimo da vidimo kako će biti za običnog građanina, pa ćemo onda pričati da li je dobro, da li je trebalo ili nije trebalo", smatra pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović.
Ekonomisti smatraju da vladina uredba ne može da reši ovaj problem na duži rok. Ističu da država ne treba svojim odlukama da tera privatnu kompaniju da menja strukturu svoje proizvodnje.
Šta misle proizvođači mleka?
"Mleka nema zato što niko neće da ga plati, što dokazuje da samo u Srbiji ova životna namirnica nije bitna", kaže predstavnica Konzorcijuma proizvođača sirovog mleka Sanja Bugarski.
Svaki put kada su se proizvođači mleka obraćali ministarstvu da zaštiti proizvodnju, dobijali su odgovor da ne postoje mehanizmi za to zbog toga što je prerađivač privatna kompanija, kaže ona.
"Srbiji neće pomoći nikakve uredbe, pogotovo tog tipa, jer proizvodnja nije na onom nivou zahvaljujući tome što je primarni proizvođač uništen. Da li će se i dalje prepucavati ministarstvo sa mlekarom ili će na ravne časti podeliti svoju sramotu, to neka se oni sami dogovore. Sve ove dane o nestašici mleka pričaju svi oni koji se ne bave proizvodnjom mleka", navodi Sanja Bugarski.
Uredba, koja će se primenjivati do kraja ove godine, propisuje da se od ukupne količine otkupljenog svežeg mleka najmanje 20 odsto preradi u kratkotrajno pasterizovano mleko.
Takođe, ovom uredbom, svi koji se bave preradom te namirnice biće u obavezi da najmanje 40 odsto prerade u kratkotrajno i dugotrajno mleko. U suprotnom, biće kažnjeni novčanom kaznom od sto hiljada do dva miliona dinara.
Međutim, generalni direktor kompanije "Imlek” Slobodan Petrović smatra da to neće rešiti pitanje nestašice, a kao jedan od razloga navodi da mnoge mlekare nisu tehnički osposobljene da proizvode samo pasterizovano mleko.
Istovremeno, Petrović ocenjuje da neće doći do povećanja količine mlečnih proizvoda na tržištu, što može dovesti do nestašice jogurta.
"Mislim da će u sprovođenju biti problema, jer mnoge mlekare, u stvari, ne mogu da proizvode paster-mleko, jer proizvode samo sir, na primer, tako da neće biti tehničkih mogućnosti da to proizvedu”, kaže Petrović.
"Mi mislimo će se tržište stabilizovati krajem oktobra-početkom novembra, bez ikakvih intervencija. Ukoliko Vlada želi da u ovom trenutku stabilizuje tržište, onda je jedino kratkoročno rešenje uvoz”, zaključio je Petrović.
Robne rezerve: Nerealne procene o nestašicama
Direktor Direkcije za robne rezerve Goran Tasić tvrdi da situacija na tržištu upućuje na to da mlečnih proizvode ima u dovoljnim količinama.
"Najava da će uredba izazvati nestašicu drugih mlečnih proizvoda procenjujemo da nije realna, pošto već sada vidimo da su puni rafovi tih ostalih proizvoda – jogurta, kiselih mleka, kiselomlečnih proizvoda”, kaže Tasić.
"Uredba se odnosi na jedan deo otkupa sirovog mleka, da se taj deo proizvede apsolutno kao pasterizovano i sterilizovano mleko”, objasnio je on.
Građani Srbije se poslednja dva meseca suočavaju sa nestašicom mleka na tržištu. Taj problem obeležilo je i prebacivanje odgovornosti proizvođača i ministarstva poljoprivrede sa jednih na druge.
Dok proizvođači, poput "Imleka", tvrde da je razlog nestašice nedostatak sirovina, stav Ministarstva je da to predstavlja samo opravdanje za poskupljenje.
Ćulibrk: Uredbe samo kratkotrajno rešavaju problem
Urednik Ekonomist magazina Milan Ćulibrk ocenjuje za B92 da uredbama može teško da se reguliše tržište.
"Činjenica je da je proizvodnja mleka drastično smanjena, činjenica je i da je u međuvremenu značajno smanjen stočni fond i taj se problem ne može rešiti time što će vlada propisati uredbu da se 40 posto otkupljenog mleka svaki dan mora preraditi u kratkotrajno mleko i ponuditi tržištu”, kaže on.
"Na taj način se problem može delimično rešiti, odnosno da se obezbedi ta vrsta mleka na tržištu, ali će se onda doći verovatno u drugu situaciju da nećemo imati nekih drugih vrsta proizvoda i onda ćemo možda čekati nekakvu drugu uredbu", dodaje Ćulibrk.
Prema njegovim rečima, problem se mora rešiti suštinski, u korenu, a to je da se poveća proizvodnja mleka, a toga, s druge strane, neće ni biti dok se ne obezbede povoljni uslovi za takvu vrstu proizvodnje.
Ćulibrk smatra i da je ključni problem u tome što privatnim kompanijama, kakve god bile i čiji god vlasnik bio, država nameće ono što one moraju da rade.
"Kompanija je tu da brine o svom interesu, profitu, a država treba da brine o građanima, potrošačima i snabdevanju tržišta. Ukoliko se ispostavi da nema dovoljne količine mleka, onda treba da liberalizuje uvoz i obezbedi te količine iz uvoza i na taj način podmiri potrebe potrošača”, kaže urednik "Ekonomist magazina".
"Terati proizvođače da proizvode jedan proizvod na kom nemaju možda zaradu, a da im ne ostane mleka za drugi prozvod na kom imaju zaradu, onda se postavlja problem o čemu se tu radi. Država se ovde meša u sve i svašta i plašim se da to nije dobar put", kaže on.
Ćulibrk zaključuje da bi, ukoliko postoje nestašice, trebalo skinuti prelemane, obezbediti slobodan uvoz, nesmetan protok tih proizvoda iz inostranstva, čime bi se podmirilo tržište bez ikakvih problema, a onda bi se proizvođači hvatali za glavu i videli da li su oni svojim cenama doprineli tome.
.jpg)
