Izvor: S media, 30.Apr.2013, 08:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je rešenje lični bankrot?
Svaki deseti dužnik među stanovništvom Srbije ima problem sa otplatom kredita. Tačnije, od nešto više od 1,3 miliona odobrenih kredita, problematično je oko 120.000.
Njihovi korisnici kasne sa otplatom rata duže od 90 dana. Da je ovakav dužnik žitelj neke evropske države, mogao bi da proglasi lični bankrot i tako se, bar delimično, spase finansijske propasti. Dugovi bi mu se, posle određenog vremena reprogramirali u skladu sa mogućnostima.
U međuvremenu bi se >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << o njegovoj imovini starao lični "stečajni upravnik", sa zadatkom da je unovči i namiri poverioce.
Lični bankrot u Srbiji, gde je zaduženost po stanovniku 791 evro, nije predviđen zakonom, dok ga Hrvatska, sa dugom "po glavi" od 4.000 evra uveliko sprema.
Dugovi NE nestaju
"Postoji pogrešno shvatanje da posle proglašenja ličnog bankrotstva dugovi nestaju", kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
"To nije tačno. Dugovi ostaju, samo se pronalaze načini da se oni namire u skladu sa finansijskim mogućnostima dužnika. A, za to je neophodno obezbediti mu posao i primanja kako bi mogao da plaća dug. A, ko može, u državi gde je 750.000 nezaposlenih ikome da obezbedi posao?"
Lični bankrot je, kako ističe Dugalić, pogodan za razvijene, uređene države, gde postupak izvršenja naplate hipoteke ili neke zaloge ne traje dugo.
Izvor: Novosti, S media foto: Guliver/Thinkstock
