Izvor: B92, 11.Jul.2010, 17:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Cvetković: Građanima bolje na jesen

Beograd -- Premijer Mirko Cvetković kaže da će građani Srbije prve znake oporavka privrede osetiti u drugoj polovini ove godine.

Tada se očekuje veći rast bruto domaćeg proizvoda i stope zaposlenosti, kaže o i dodaje da se puni zamah privrede očekuje u sledećoj godini.

Cvetković smatra da će građani osetiti boljitak kada rast privrede premaši dva odsto, ocenjujući da će se to na mikro-nivou desiti onog trenutka kada počne veće zapošljavanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << što će biti posledica rasta BDP-a i obrnuto.

"Ja očekujem da to krene u drugoj polovini ove godine", rekao je Cvetković, i pozvao se na zvanične statističke podatke, koji pokazuju da je u prvom kvartalu 2010. godine Srbija izašla iz recesije, jer je u tom periodu ostvaren rast BDP-a između 0,6 i 0,7 odsto, u odnosu na isti period prošle godine.

Iako još nema zvaničnih podataka za drugi kvartal, premijer Cvetković je ubeđen da će rast BDP-a premašiti jedan odsto, "a neki indikatori čak govore da će biti blizu dva odsto", što će značiti da će domaća ekonomija početi da se približava nivou rasta koji je imala pre ulaska u krizu.

Premijer Cvetković je nagovestio da su, u pogledu očekivanog rasta moguća i iznenađenja, "ali ne u negativnom, nego u pozitivnom smislu", jer je budući rast srpske privrede utemeljen na mnogo boljim osnovama, nego pre izbijanja svetske krize.

Te procene se baziraju na statističkim podacima o porastu industrijske proizvodnje i izvozu u prvih pet meseci ove godine, jer je očigledno da domaća privreda sada nalazi nova tržišta izvan naših granica, smatra predsednik srpske vlade.

"U osnovi, naša dugoročna strategija će u većoj meri biti usmerena u pravcu stvaranja izvozno orjentisane privrede, jer nam se time otvara mogućnost da u dugom roku imamo održivi rast, koji neće biti pod znakom pitanja i neće moći da bude ugrožen nekim privremenim turbulencijama ukoliko do njih dođe", najavio je Cvetković.

Predsednik vlade kazao je da, ukoliko se imaju u vidu zvanični podaci, iznenađenje je da neke zemlje iz neposrednog okruženja i Evrope još nisu izašle iz recesije, čemu se Srbije ne raduje, ali je to razlog za zabrinutost zato što one predstavljaju tržište za srpsku privredu.

"Mislimo da je uspeh u tako visokom dvocifrenom rastu srpskog izvoza u kontinuitetu utoliko veći kada se ima u vidu da su te zemlje i dalje u recesiji a ipak uvoze naše proizvode", smatra predsednik srpske vlade.

Odgovarajući na pitanje ko je zaslužan za to što je Srbija ipak bolje prošla od drugih država kada je reč o negativnim efektima svetske krize, Cvetković je ocenio da to u najvećoj meri dugujemo merama koje je preduzela Vlada Srbije, a pozitivno dejstvo je imao i oporavak dela svetske privrede.

Prema njegovoj oceni, izlasku iz recesije najviše je doprineo rast izvoza i industrijske proizvodnje u prehrambenom sektoru, koji je najmanje bio pogođen krizom, a najveći pad je zabeležen u proizvodnji trajnih potrošnih dobara, kao što su automobili, stanovi, bela tehnika...

Govoreći o ekonomskoj politici vlade neposredno po izlasku iz ekonomske krize, premijer Srbije naznačio je da će ona dobrim delom imati elemente dosadašnje krizne politike, s tim što će biti značajno povećana aktivnost na fizičkoj izgradnji infrastrukture, jer će na taj način biti povećana konkurentnost i atraktivnost ulaganja u našu privredu, kao i BDP, zbog otvaranja novih radnih mesta.

U septembru će, kako je najavljeno, biti završen paket antikriznih zakona kao i Zakon o fiskalnoj odgovornosti, potvrdio je Cvetković, ističući da on ne očekuje prekoračenje tog roka, zato što su nacrti tih zakona već uradjeni.

Odgovarajući na pitanje da li je Srbiji potreban sav iznos sredstava od oko 2,9 milijardi evra iz aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), Cvetković je ocenio da Srbiji u ovom trenutku ta sredstva nisu toliko potrebna za jačanje deviznih rezervi, ali bi sa Fondom trebalo razmotri mogućnost da se deo tih sredstava upotrebi za pokrivanje budžetskog deficita.

Cvetković je kazao da bi on radije odluku o tome prepustio Narodnoj banci Srbije (NBS), odnosno novom guverneru, i podsetio da centralna banka trenutno ima više od 10 milijardi evra u deviznim rezervama, što Srbiji daje priličnu sigurnost da će moći da brani stabilnost kursa dinara.

S druge strane, izvoz intenzivno raste, kao i pokrivenost uvoza izvozom, deficit tekućeg platnog bilansa je značajno smanjen, tako da nova sredstva od Fonda za jačanje deviznih rezervi u ovom momentu nisu neophodna, ukazao je premijer.

Što se tiče eventualnog produžetka aranžmana sa MMF-om, koji ističe u aprilu 2011. godine, premijer Cvetković je kazao da će se o tome odlučivati sledeće godine kada se analiziraju rezultati dosadašnje saradnje, ocenjujući da je aranžman s Fondom bio jako koristan za Srbiju u ovim kriznim vremenima, posebno oko Bečkog sporazuma, a pogotovo što smo kao država imali argument da iza naše ekonomske politike stoji MMF kao garant stabilnosti.

Komentarišući ocene nekih domaćih analitičara da Srbija ima ozbiljne probleme da pokrije budžetski deficit, jer opada tražnja za zapisima Trezora, premijer Srbije je istakao da bi od tih ekonomskih eksperata više voleo da čuje i neke predloge, a ne samo kritike, navodeći da Vlada Srbije u svakom trenutku može taj deficit da pokrije zaduživanjem u inostranstvu, ali joj je cilj afirmacija dinarskih kredita i jačanje poverenja u nacionalnu valutu.

"Ono što mi radimo na domaćem tržištu jeste da, praktično, pokušavamo da kroz te trezorske zapise afirmišemo zaduživanje u dinarima, jer mi na njih plaćamo dinarske kamate", podsetio je premijer, i dodao da bi vlada želela da se na tržištu stvori ambijent u kome bi bankarski krediti sa deviznoim klauzulom bili što redji.

Nastavak na B92...

Press: Cvetković: Na jesen boljitak i za građane

Šumadija Press: Premijer očekuje iznenađenja