Izvor: S media, 24.Avg.2010, 13:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cveta tržište luksuzne kineske robe
Pored izbijanja na drugo mesto po ekonomskoj moći u svetu, ispred Japana, a posle SAD, brzi privredni rast u Kini menja sve - od globalne ravnoteže vojne i finansijske moći, do načina na koji se dizajniraju automobili, što je dovelo i do povećanja kineskog tržišta luksuzne robe, za koje se očekuje da će u narednih pet godina premašiti 14 milijardi dolara.
Iako je najveći deo sveta utonuo u recesiju, prodaja luksuznih proizvoda u Kini porasla je za 30 odsto.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Navodi se primer direktorke reklamne kampanje iz Pekinga Šie Šaoja, koja zaradjuje oko 73.000 dolara godišnje i kaže da jednu trećinu troši na luksuznu robu kao što su haljine, ručni satovi i skupe tašne.
Njoj je to važan deo imidža i smatra da "robne marke proizvoda daju ljudima odredjeno samopouzdanje i društveno priznanje".
Žan-Mišel Dimon, koji vodi firmu za odnose s javnošću u Aziji, kaže da su kineski potrošači prošle godine potrošili devet milijardi i 400 miliona dolara na luksuznu robu, čime su prevazišli čak i SAD, postavši drugo najveće tržište luksuznih proizvoda posle Japana.
"Ekonomska kretanja u celoj Kini su zaista odraz društvenih promena. U stvari, kineski potrošači su danas definitivno spremni da se opredele za kupovinu luksuznih proizvoda".
Rast tražnje za luksuznim proizvodima se veoma isplati prodavnicama kao što je "Lenuks", u kojima se prodaju modeli "Prade", "Gučija", "Fendija" i drugih poznatih firmi.
Menadžer Ge Žing kaže da je kompanija za dve godine otvorila dve prodavnice, ističući da se "luksuzna roba loše prodaje u svim delovima sveta, sem u Kini, gde tržište i dalje raste".
Stoga smo uvereni, kaže on, da smo uradili pravu stvar kad smo otvorili radnju u Kini.
Poverenje odslikava i nedavna anketa koja pokazuje da kineski potrošači očekuju da će, tokom narednih pet godina, potrošiti gotovo 15 milijardi dolara na luksuzne proizvode.
Ekonomista Dejvid Resler je izjavio za "Glas Amerike" da je pravac kretanja kineske potrošnje jedna od svetlih tačaka u zapadnim ekonomijama.
"Kina postaje moderna ekonomija, što znači da joj je potrebno da uvozi robu iz razvijenih privreda, kao što su one u Evropi i SAD.
Uprkos novouspostavljenom poverenju u uspešnu Kinu, ekonomisti kažu da je jaz izmedju kineske elite i siromašne većine medju najekstremnijim u svetu.
Mada u Kini živi sve veći broj milionera, prosečan prihod po glavi milijarde i 300 miliona stanovnika te zemlje, i dalje je medju najnižima u zemljama koje se razvijaju, ukazuje Voa.
Agencije
