Izvor: Politika, 10.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crveni tajkun premošćuje Adu
Slovenački mediji izveštavaju o propustima firme SCT, koja će graditi most u Beogradu. – U tunelima na autoputu Ljubljana – Maribor postavljen klizav asfalt opasan za vožnju
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 10. aprila – Ivan Zidar (70), predsednik uprave ljubljanskog građevinskog preduzeća SCT, uprkos oduševljenju što će njegovo preduzeće graditi most preko Ade u Beogradu, priznao je za ljubljansko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Delo” da je predstojeći poduhvat „pun zahteva”, a pošto je „rok kratak, grešaka ne sme da bude!”.
Zidar vodi SCT preko tri decenije, pa ga desnica često proziva kao „crvenog direktora”, iako se i u osamostaljenoj Sloveniji brzo snašao udvarajući se Katoličkoj crkvi za koju je s veseljem počeo da gradi crkve. Ne krije da je uvek znao da se okruži uticajnim prijateljima, među kojima su u bivšem režimu prednjačili komunistički prvaci, a u novoj državi crkveni velikodostojnici.
Sumnje u kvalitet izvedenih radova i izgrađenih objekata su, ako je suditi prema izveštavanju slovenačkih medija, drugo ime za poslovanje SCT-a poslednjih godina. TV stanica Kanal A izvestila je pre nekoliko dana, u informativnoj emisiji „Svet” da će SCT ipak sanirati „sramne tunele” kod Trojana na autoputu Ljubljana–Maribor, za koje su eksperti sa bečkog tehničkog fakulteta lane utvrdili da ne odgovaraju standardima, jer je beton na kolovozu pregladak i da je zbog proklizavanja smrtna opasnost za vozače.
Analiza otpornosti materijala na klizanje pokazala je da je 57,1 odsto kolovoza neotporno na klizanje, 34,7 odsto površine slabo otporno, a svega 8,1 odsto – srednje.
Posle afere koja još uvek potresa slovenačku javnost, vlada premijera Janeza Janše je obećala sanaciju koja će biti okončana najkasnije do 1. maja, a nadležno ministarstvo je vožnju „u toboganima smrti” ograničilo na 60 kilometara na sat, iako se radi o delu autoputa na kojima je u Sloveniji dozvoljeno voziti duplo brže. Posle nervoze u javnosti, jer su prvomajski praznici blizu a SCT odbija da popravi tj. da izvrši zatraženu „hrapavizaciju” lošeg betona, iako su tuneli još u garantnom roku, sada je obelodanjeno da je sinoć konačno postignut dogovor i da će 800.000 evra tešku sanaciju opasnih kolovoza u Trojanskim tunelima izvršiti izvođač radova SCT.
To nije sve; SCT je glavno ime i u aferi u vezi sa izgrađenim Onkološkim institutom na koji se u Ljubljani dugo čekalo, jer su pacijenti decenijama tavorili u raspadajućim objektima „iz doba Marije Terezije”. Utoliko je bilo veće ogorčenje u javnosti kada su hirurzi, siti prikrivanja i nemogućih uslova za brigu o najtežim bolesnicima, izašli pred kamere i nabrojali šta sve nije dobro urađeno na objektima. Posle mnogo prepucavanja, emisija u medijima, članaka, demantija na demantije odgovornih da nisu krivi za nastalo stanje, SCT (kao izvođač radova) dostavlja 26. februara ove godine ministarstvu zdravlja „ceo kamion dokumentacije” o gradnji Onkološkog instituta. Uprkos dogovoru o odobrenoj sanaciji, lekari na čelu sa dr Erikom Brecljem ponovo obaveštavaju javnost o „problemima kojima se ne vidi kraj”. Samo sanacija vodovodne mreže iz koje je na jedvite jade iskorenjena legionela, a zbog čega su na smrt bolesni ljudi umesto u novim sobama morali da leže u starim prostorijama bivše konjušnice, koštala je neverovatnih 161.000 evra.
U međuvremenu je objavljeno i da SCT, kao izvođač građevinskih i zanatlijskih radova, potražuje od investitora (dakle, javnog budžeta) oko 600.000 evra za „dodatan rad” (na vodovodnoj mreži), za koji to preduzeće zahteva da bude pokriven sklapanjem donatorskog ili ugovora o poklonu. Tu su se ukrstila koplja građevinaca iz SCT, koji su tvrdili da je sve „tehnički” u redu i u skladu s propisima a da su „skrivene greške” uvek moguće, i struke (lekara), koji su na konkretnim primerima dokazali da ono što „na papiru” i projektno izgleda solidno, u praksi nije i zato ne funkcioniše. SCT je krivicu i troškove za nastalo stanje pokušao da svali i na „loše održavanje i upravljanje objektom”, pa je loptica odgovornosti neko vreme lutala između nadležnog ministarstva (zdravlja) i izvođača radova (SCT), a slično se dogodilo prilikom „drastičnog poskupljenja probijanja druge cevi tunela Šentvid na obilaznici oko Ljubljane”, izgradnji Urgentnog centra, Pedijatrijske klinike u Ljubljani, za koju je nedavna ekspertiza otkrila da je „divlja gradnja”, jer nedostaje dokumentacija (obaška što je cena sa početnih 50 u kratkom roku skočila na 91 milion evra, a izvođač radova SCT već sprema dodatne anekse ugovora)"
Kašnjenja, probijanja finansijske konstrukcije, propusti u gradnji" sve to samo je pojačalo gnev javnosti prema firmi „Slovenija ceste tehnika” (SCT) koja se na svom sajtu reklamira kao „sinonim slovenačkog građevinarstva”, a koja „gradi budućnost”, pa nije čudo da su čitaoci „Dela”, na vest o SCT-ovom velikom uspehu na Balkanu, cinično upitali: „Znaju li Beograđani koliko ankesa će morati da potpišu, koliko dodatnih troškova će imati, da će asfalt morati da popravljaju kroz dve godine i da će Srbi, ako im SCT bude naplaćivao onako kako to rade u Sloveniji – na kraju dati za most skoro pola milijarde evra?”
Građevinac, poput većine direktora iz plejade „crvenih”, nije, naravno, izbegao ni sočne mitove koji o njemu kruže po čaršiji, a prema jednom je primadoni estrade Heleni Blagne (slovenačka Tereza Kesovija) platio estetsku operaciju nosa i kupio novu „tojotu seliku”.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 11/04/2008]
