Izvor: B92, 25.Sep.2014, 19:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crnogorcima milijarda ostala san
Bliži se kraj turističke sezone i već se pominje i njen finansijski ishod.
Mada će bilansi biti poznati tek kada završi i postsezona (hotelijeri s juga Jadrana očekuju goste i tokom oktobra), gotovo je izvesno da će "račun“ biti sličan prošlogodišnjem. Ili nešto slabiji.
Iz turističkih asocijacija Crne Gore stiže "prognoza“, nastala na osnovu rezultata od januara do početka avgusta i na procenama onih koji će biti ostvareni u drugoj polovini avgusta, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oktobra, delom i novembra, koja glasi: turizam će doneti oko 700 miliona evra. Isti je u 2013. doneo malo više.
San o milijardi evra, dakle, ni ove 2014. neće biti ni izbliza ostvaren. A očekivali su ga preterani optimisti, ali i neki koji realno posmatraju zbivanja na turističkoj mapi Evrope, videvši malo drugačije od aktera koji spremaju ponudu za leto crnogorsku turističku šansu. Usledile su višemesečne kiše (pojele dobar deo sezone), ukrajinska kriza, poplave u regionu i druge objektivne nevolje, pa je gostiju bilo manje od očekivanja. I sa najvažnijeg do sada - ruskog tržišta.
Siva ekonomija, koja se pre odnosila na desetine miliona evra, dobrim delom je zaustavljena. Brojne ekipe inspektora Uprave za inspekcijske poslove danonoćno su obilazile stalne i privremene objekte uz obalu. Pljuštale su na sve strane kazne zbog na hiljade nepravilnosti, pa je budžet popunjen s te strane gledano.
Ali, da nije bilo sve idealno, kada je nadzor u pitanju, potvrđuje veliki broj "ilegalaca“ tokom leta. Deo novca od boravišne takse i poreza na izdavanje, umesto u budžet, otišao je u privatne džepove. Uz ulične dilere soba, koji su radili nezakonito, provukli su se i neki drugi nazoviprodavci i ugostitelji u svojim divljim objektima.
Na slabiji promet od očekivanog je, svakako, uticala i ekonomska kriza koja trese i region, a dobrim delom i druge zemlje Evrope, ali i ona sve uzavrelija politička u svetu. Na letovanju su, mahom, bili oni koji su imali nešto novca za odmor i drugi koji su za to jedva skrpili šačicu evra.
Nema sumnje, potvrđuju hotelijeri i vlasnici restorana, da je vanpansionski promet bio slab i da će i to obeležiti ovu sezonu. Turisti su, posmatrano u proseku, bili tankih džepova. Izuzetak su elitniji riblji restorani, barovi i terase skupih hotela i objekti u koje su dolazili oni s punim novčanicima. Ali, i njihovi vlasnici priznaju da ni izdaleka nije bilo kao lane.
U subjektivne propuste, koji su takođe uticali na slabiji promet, a na koje ukazuju tek poneki dobronamerni kritičari, spadaju cene. Bile su previsoke i kad je u pitanju smeštaj i kada se radi o restoranima i kafanama, korišćenju ležaljki i suncobrana, naknadi za parking mesta... I rasle su u „špicu“ sezone, što je delovalo krajnje destimulativno na goste južne obale.
A puna sezona je trajala, ipak, samo 40 dana. Za promet od milijardu evra - premalo.
