Izvor: B92, 21.Dec.2010, 19:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Crkve opet zaobišlo plaćanje poreza

Beograd -- Tekuća poreska reforma, kao i sve prethodne, još jednom će zaobići crkvu koja poseduje značajnu imovinu, upošljava veliki broj ljudi i bavi se trgovinom.

Crkvi, naime, zakoni obezbeđuju nezavisnost i oslobađaju je finansijskih obaveza koje imaju svi ostali koji žive i privređuju u Srbiji.

U Ministarstvu finansija kažu da je uvođenje poreza crkvi politička odluka i da takva inicijativa za sada ne postoji.

Država Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << može da proveri finansije svake firme i svakog pojedinca u Srbiji, ali ne i crkve. Zakoni crkvu delimično ili potpuno oslobađaju poreza i garantuju joj nezavisnost tako da državni službenici u crkvene računovodstvene knjige ne mogu da zaviruju.

Crkva u Grčkoj i na Kipru plaća porez

Eventualno uvođenje poreza crkvama u Srbiji bi moralo da bude zasnovano na rešenjima koja već postoje u Evropskoj uniji, pre svega u pravoslavnim zemljama, smatra verski analitičar Živica Tucić. On podseća da je zbog krize Grčka pravoslavna crkva počela da plaća porez na imovinu, dok Kiparska uveliko plaća poreze za svoje hotele i fabriku alkoholnih i bezalkoholnih pića.

Zbog toga je nemoguće utvrditi da li crkva plaća sve što bi trebalo iako Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave, tvrdi da crkva ima iste obaveze kao i drugi.

„Obaveze koje ima prema državi plaća kao i svaki drugi subjekt i što se tiče poreza na imovinu koji ide lokalnim samoupravama i što se tiče PDV-a koji ide državi i drugih poreskih oblika na pojedince koji su zaposleni, koji rade u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ne izdvajamo ni jednu konfesiju, dakle svi su po zakonu jednaki", kaže on.

Poznati prihodi verskih zajednica tiču se novca koji im daje država za pojedine projekte i na osnovu broja vernika.

Međutim, Ministarstvo vera nema uvid u računovodstvenu evidenciju crkava, već samo kontroliše trošenje državnog novca, kaže državni sekretar Dragan Novaković i navodi da su verske zajednice u 2009. dobile 659 miliona dinara od čega je čak 88 odsto pripalo SPC-u.

„Naši ugovori sadrže jasne obaveze korisnika dotacije, da ministarstvu vera dostave precizne i dokumentovane izveštaje o načinu trošenja sredstava ugovori sa izvođačima radova, finansijske specifikacije, opšte uplatnice, računi, fakture i tako dalje. Kad su u pitanju značajnija sredstva, predstavnici ministarstva vera izlaze na teren i ostvaruju uvid u način trošenja dotacija", navodi Novaković.

SPC, osim dotacija iz budžeta, ostvaruje prihode i od iznajmljivanja objekata i zemljišta. U crkavama se prodaje religijska roba, dok sveštenici zarađuju isključivo na krštenjima, svadbama, sahranama i drugim obredima.

Za razliku od SPC, od koje ni posle više pokušaja, nismo dobili odgovor na pitanje šta misle o oporezivanju crkve, predstavnici drugih zajednica bili su otvoreniji za razgovor. Plaćanje poreza državi je, prema mišljenju Muhameda Jusufspahića, muftije Islamske zajednice Srbije, opravdano kada verska zajednica uđe u domen privrede.

„Primera radi, Islamska zajednica Srbije je osnovala firmu Halal koja se bavi sertifikacijom prehrambenih proizvoda i ta firma uredno plaća porez i ljudi koji primaju platu odvaja se za sve što se odvaja. To su sve legalne i legitimne grane u kojima možemo zarađivati novac i onda od tih prihoda odvajati ono što pripada državi", kaže on.

Jusufspahić dodaje da je „pravi problem u naplati verskih usluga. Tako nešto u verskim zajedincama ne bi trebalo da postoji jer nije postojalo u vreme Isusa, u vreme Mojsija i u vreme Muhameda".

Aleksandar Nećak iz Saveza jevrejskih opština smatra da je plaćanje poreza obaveza svakog ali dodaje da ga oni ne plaćaju jer nemaju prihode koje bi bili oporezovani.

„Plaćanje poreza je jedna od obaveza svakoga, pa i u Srbiji naravno. Međutim pre toga moraju da se urade neke druge stvari. Mi bi morali da dobijemo svu svoju imovinu natrag da bi mi mogli da plaćamo taj porez", smatra on.

Nastavak na B92...