Izvor: B92, 20.Mar.2018, 11:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Čitava Hrvatska je jedan ogroman Agrokor"
Kriza najvećeg hrvatskog trgovačkog lanca često se zloupotrebljava u funkciji paravana za nerešavanje drugih gorućih problema, smatraju sagovornici Dojče velea.
Glavna preokupacija hrvatske vlade u proteklih godinu dana, otprilike je nesumnjivo kriza Agrokora. A raznih ostalih problema ima sve više, naročito u sferi rešavanja problema sa državnom imovinom: pomenimo samo primere najvećih brodogradilišta, Petrokemije, ili vezanih slučajeva Ine i HEP-a. Pokazalo se da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su 3. Maj i Brodosplit u težoj situaciji posle privatizacije i restrukturiranja, nego dok su bili u državnom vlasništvu. Pritom treba reći i da je vlada pomogla nove vlasnike subvencijama i garancijama vrednim više milijardi kuna.
Petrohemija je nedavno zapela usred najosetljivijeg momenta procesa dokapitalizacije, zbog vladine neaktivnosti u kontaktu sa registriranim privatnim interesentima. Pitanje HEP-a i Ine, pri čemu bi se deo prve kompanije, po planu vlade, trebalo da proda radi kupovine druge, od prošlog leta stoji netaknuto. A ne treba posebno napominjati da smo tim nabrajanjem ujedno naveli većinu najvrednijih i najmnogoljudnijih hrvatskih proizvodnih preduzeća. Zaista, zašto pored Agrokora nema mesta za ostale velike prioritete?
Saborski poslanik Branimir Bunjac iz grupacije Most kaže da u Hrvatskoj ima na stotine malih Agrokora. „I svi se uglavnom prećutkuju, u odnosu na ovaj veliki. Odnos prema brodogradnji bio je pogrešan još dok je ona bila u državnom vlasništvu. Ta imovina je zatim proigrana u privatizaciji a sad preostaje još da vidimo ko će platiti 700 miliona evra kreditnih garancija. Platiće građani koji pune državni budžet, jasno“, poručuje Bunjac.
„Drugim rečima, čitava Hrvatska je - jedan ogromni Agrokor. Baš juče je u saboru bio Odbor za finansije. Stvarne brojke koje su iznesene, izgledaju kao stanje opšte prezaduženosti države.“ Konkretno, pominjani su iznosi koji navode na zaključak o 700 milijardi kuna ili, kao što zaključuje Bunjac, dva čitava BDP-a Hrvatske, ili četiri godišnja državna budžeta.
„Na korak smo do grčkog scenarija. No vlada i dalje sugeriše, dok se tematizuje isključivo Agrokor, da nastavimo sa rentijerskom ekonomskom politikom koju prati uporno stabilni kurs kune, valutna klauzula i evrizacija. A baš ta politika koja je u Hrvatska započela još 1994. godine, iako nas to niko nije mogao naterati, dovela je do propasti industrije, ogromnog spoljnog duga, demografske katastrofe i nesnosne nezaposlenosti", kaže Branimir Bunjac. Na kraju nas je još upozorio kako je takva politika pogodovala isključivo krupnom kapitalu i finansijskom sektoru te uvoznicima koji su jedini rasli dok je sve ostalo propadalo.
„Najpre moram reći da sam Agrokor uopšte nije toliki problem kolikim se prikazuje", rekao nam je o tome ekonomista Ljubo Jurčić, bivši ministar ekonomije. On tako smatra da najveći hrvatski trgovački lanac jeste u problemima, naravno, ali i da hvatanje ukoštac s time ne bi trebalo biti teško i složeno kao što se tvrdi. Takođe, skrenuta nam je pažnja na činjenicu da je propuštena prilika za ekonomski razvoj dok je Agrokor još bio zdrava kompanija, a evropska je ekonomija tonula. Stoga je danas, u obrnutoj situaciji, Agrokor po mišljenju našeg sugovornika jednostavno zloupotrebljen kao novi paravan za neke propuste.
Ljubo Jurčić smatra da ni Ina nije tako veliki problem. On upozorava da se radi o preduzeću koje tržišno posluje, i prema kojoj država nije izložena. „Sve ostalo u vezi s tim bi se moralo rešavati u kontekstu energetske strategije koje – nema. To se dobro vidi i na Petrokemiji čiji se status neće rešiti pukim traženjem strateškog partnera spremnog da pokrije gubitak. Posao vlade jeste stvaranje uslova za ukupni petrohemijski sektor", zaključuje Jurčić.
Ovaj ekonomista kaže da bi to pak značilo i vođenje aktivne ekonomske politike: „Posredi je, još konkretnije, ono što zovemo industrijska politika, za razliku od monetarne ili neke treće. Njihov se poredak u ekonomiji zna, ali ova vlada s time nije upoznata, ili ne želi obraćati pažnju na takve sitnice.“ A kritičan je prema izvršnoj vlasti i saborski zastupnik SDP-a Peđa Grbin, koji je početkom marta prozvao ministra državne imovine Gorana Marića. Tema je bila nesistematično upravljanje dobrima kao što je HEP, konkretno, za kojeg je konstatirano kako uopšte nije u Marićevom domenu „Hrvatska već niz godina ima problema sa mudrim raspolaganjem i stavljanjem u funkciju imovine u državnom vlasništvu“, izjavio je Grbin za DW.
„Zato i iznenađuje benevolentnost kojom ova vlast pristupa rešavanju toga. Danas nemamo nijedan strateški dokument koji definiše upravljanje imovinom vrednom milijarde evra. Nažalost, uz priču poput one o Agrokoru, ne posvećujemo se projektima kojima bismo morali, Petrokemiji ili HEP-u ili čitavom skupu drugih trgovačkih društava koja zahtevaju dokapitalizaciju. Kad se sve uzme u obzir, bojim se da je baš upravljanje državnom imovinom još jedan resor u kojem vlada zaslužuje čistu jedinicu“, oštar je opozicionar Grbin. Na potezu je izvršna vlast , dakle, ako je kadra razuveriti one koji tvrde kako ionako ništa od navedenog više nije moguće popraviti.
.jpg)
