Izvor: Politika, 28.Avg.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čisti računi su ogledalo demokratije
Za generalnog revizora Norveške, Jorgena Kosma, Srbija za 15 do 20 godina mora da izgradi pravila kontrole javnih finansija koja je ta zemlja stvarala bezmalo dva veka
Kada smo pre četiri godine započeli saradnju, Srbija je imala Savet i dva revizora u svojoj tek osnovanoj Državnoj revizorskoj instituciji. Danas ih već ima 129. I ti revizori, što je najvažnije, kako je rekao juče generalni revizor Norveške Jorgen Kosmo posle svečanog zatvaranja projekta izgradnje institucionalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kapaciteta naše i norveške revizije, sada mogu da sastave izveštaj za svakog korisnika javnih finansija i o tome podnesu izveštaj parlamentu.
To je, kako je Kosmo naglasio, veliki napredak za mladu revizorsku instituciju u Srbiji pred kojom tek stoje veliki metodološki izazovi i nastavak saradnje na drugim područjima sa stručnjacima Holandije i Velike Britanije. Srbiji, koja nema dugu tradiciju u reviziji javnih finansija, biće, po oceni našeg sagovornika, potrebno najmanje 15 do 20 godina da bi savladala metodološka i druga pravila kontrole javnih finansija, koja je Norveška stvarala bezmalo dva veka. Tačnije 2016. biće 200 godina od početka rada Kancelarije generalnog revizora te kraljevine.
Veoma važnu ulogu u kontroli javnih finansija mora da ima parlament, jer u njemu sede predstavnici naroda, koji su odgovorni za to kako se troši narodni novac, podseća Kosmo i dodaje da je državna revizija samo jedan, ali nikako i jedini, igrač u nadzoru nad javnim sektorom. Po njemu nema demokratije bez jasnih i čistih javnih računa. Borba protiv korupcije zadatak je svih u sistemu, a pogotovo onih koji se bave nadzorom i kontrolom javnog sektora.
Naš gost kaže da revizori ni u Norveškoj nisu omiljeni, ali javnost izuzetno podržava rad Kancelarije generalnog revizora. Svi su zainteresovani za njegove izveštaje. Po njemu ima dva tipa revizora – jedni ćute, rade i posvećeni su poslu. Računima. I tiho, fino daju izveštaj o njima. Što bi se kolokvijalno reklo – ne talasaju previše.
Drugi je posve drugačiji – njemu je potrebna javnost u radu. Da se vidi da postoji. Da svako, ko se bavi finansijama u javnom sektoru, bude svestan da ga neko motri i kontroliše. U tom pogledu Kosmo veliku ulogu vidi u javnom izveštavanju o rezultatima revizije, a posebno veliki značaj u tome imaju mediji.
Ali, naglašava, izveštaj revizora mora biti takav da ga niko i ni u jednom slučaju ne može dovesti u sumnju. Zato ti stručnjaci moraju biti otvoreni za javnost, nezavisni, poštovani, izvan svake politike i partija.
Pitamo gosta, ko u Norveškoj ima poslednju reč kada revizor podnese izveštaj? Da li se događa da neko javno polemiše sa revizorom i da mu osporava izveštaj? Ima li suđenja?
Kosmo kaže da je norveški parlament poslednja instanca u kojoj se raspravlja o izveštaju državnog revizora nakon što ga je usvojio Savet. I tu je kraj. U EU ima različitih iskustava, poput Francuske u kojoj postoji Računski sud, koji se bavi i revizijom, vođenjem procesa, ali i izricanjem kazni. Naš sagovornik dodaje da se i njima događa da revizor otkrije „neke kritične stvari”, ali taj posao odmah prepušta policiji.
Za kraj Kosmo kaže da „ako vlast i moć onih koji vladaju u ime naroda nije kontrolisana, nadzirana, postoje svi uslovi za razvoj korupcije, protiv koje se svi moramo boriti. U tom pogledu je veoma važna uloga medija. Oni vrlo često obelodane neke činjenice nakon kojih revizori kreću u akciju”, rekao je prvi čovek Kancelarije generalnog revizora Norveške Jorgen Kosmo.
S. Kostić
objavljeno: 29.08.2012.
