Izvor: Politika, 31.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ciljevi ostvareni, cena (pre)visoka
Reklo bi se da su u 2006. ostvareni glavni ciljevi ekonomske politike: solidan rast bruto domaćeg proizvoda praćen visokom stopom rasta izvoza, uz istovremeno smanjenje inflacije. Povećana je i produktivnost rada i zarade. Međutim, ovi rezultati plaćeni su (pre)visokom cenom i zato ne smeju da zavaraju kreatore ekonomske politike u 2007. Prvo, konjunktura na svetskom tržištu je išla naruku našoj pretežno sirovinskoj izvoznoj strukturi. Istovremeno, došlo je do smirivanja cena energenata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što je naša najveća uvozna stavka. Produktivnost je rasla više zbog smanjenja broja zaposlenih nego zbog novog kvaliteta i veće konkurentnosti srpske privrede. Lepoj slici naše ekonomske stvarnosti doprinela je i vlada svojom ekspanzivnom fiskalnom politikom, kao i zamrzavanjem cena proizvoda i usluga koje drži pod kontrolom, pogotovo kada se krenulo sa izbornim obećanjima. NBS, sa svoje strane, (pre)skupom monetarnom politikom delovala je na smanjenje inflacije putem (pre)visoke apresijacije dinara i (pre)velikim kamatnim troškovima, na veliko zadovoljstvo poslovnih banaka.
Nastavak ovakve politike u 2007. u narednim godinama teško da je ostvarljiv. Zato bi nova vlada politiku privrednog rasta i cenovne stabilnosti trebalo da uklopi sa ostvarivanjem glavnih razvojnih prioriteta kojim se ubrzava ekonomsko osposobljavanje Srbije na njenom evropskom putu. To su: prvo, stvaranje atraktivnijeg poslovnog ambijenta za dolazak stranih investitora i aktiviranje domaće štednje kao glavni garant otvaranja novih radnih mesta; drugo, početak realizacije ključnih infrastrukturnih projekata koji energetski i komunikaciono čvršće povezuju Srbiju sa Evropom i u vezi s tim revizija načina upotrebe Nacionalnog investicionog plana, odnosno para građana Srbije i, treće, ozbiljniji pomaci u reformi obrazovanja i stvaranju novih znanja kako bi ponuda na tržištu rada mnogo više odgovarala zahtevima poslodavaca. Za takvu razvojnu politiku nije dovoljna samo puka skupštinska većina već pun konsenzus glavnih ekonomskih i političkih učesnika – parlamenta, vlade, sindikata, poslodavaca – kako bi građani u to stvarno poverovali, a time i sami doprineli boljim životnim perspektivama.
J. P.
[objavljeno: 31.12.2006.]
