Izvor: B92, 07.Jan.2017, 14:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Češki milijarder nudio Hrvatima tajni plan za Inu

Hrvatska Vlada krajem 2015. i početkom 2016. godine imala je na stolu ozbiljnu ponudu za Inu.

Potencijalni strateški partner bio je spreman da preuzme udeo MOL-a u hrvatskoj kompaniji, a postepeno i udeo koji u kompaniji imaju hrvatski penzioni fondovi.

Radilo se o češkom investicionom koncernu KKCG u vlasništvu milijardera Karela Komareka, jednog od najbogatijih Čeha. Predstavnici Komarek, koji su prvi kontakt sa Vladom ostvarili preko jedne velike međunarodne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << advokatske kuće su u više navrata posećivali Hrvatsku i sretali se sa zvaničnicima dve hrvatske vlade.

Jutarnji list imao je uvid u dokumenta koje su češki investitori prezentovali hrvatskoj Vladi.

Ukratko, piše list, KKCG je hrvatskoj Vladi ponudio vrlo kontroverzan model sopstvenog ulaska u Inu, gde bi značajan deo vrednosti transakcije otkupa Ininih akcija od MOL-a de facto bio finansiran novcem same Ine.

Prvi korak trebalo je da bude Inino dugoročno zaduženje do nivoa od oko tri puta njene operativne dobiti (EBITDA), ​​što bi značilo za dodatnih šest milijardi kuna. Taj novac Ina bi potom iskoristila za preuzimanje KKCG-ove kompanije naftne kompanije MND.

Iako se u dokumentima koje poseduje Jutarnji e navodi cena otkupa, neki tvrde kako je KKCG svoju kompaniju vrednovao na oko milijardu evra.

Tih milijardu evra - uz dodatnu sopstvenu doplatu - češka kompanija potom bi iskoristila za otkup Ininih deonica od MOL-a, ali i - ako bi za to bilo interesa - dodatnih 6 odsto koje imaju hrvatski penzioni fondovi i mali akcionari. Na kraju, nakon sklapanja obe transakcije, ostatak gotovine u Ini nakon preuzimanja MND-a bio bi isplaćen akcionarima kroz posebnu dividendu.

Uz tu finansijsku konstrukciju Česi su imali i vrlo konkretan spisak zahteva za hrvatsku Vladu. Da bi kompanija bila spremna da uđe u Inu, Vlada se KKCG-u morala obavezati na prepuštanje operativne kontrole nad kompanijom, uz zadržavanje prava veta nad nekim "strateškim pitanjima", na zatvaranje sisačke rafinerije, uslovljavanje nove odluke o investiciji u riječku rafineriju o ishodu studije isplativosti, dugoročne garancije o kretanju cene prirodnog gasa i - što je možda i najvažnije - zaključenje svih pravnih sporova s MOL-om.

Ta činjenica, uz informaciju da je ceo aranžman finansijski trebalo da prati mađarska banka, u hrvatskoj Vladi je probudio sumnju da se radi o manipulaciji Mađara u jeku neizvesne pravne borbe koja se vodila između MOL-a i Hrvatske.

Pristajanje na takvu transakciju u Vladi su ocenili kao rizik, pogotovo zato što bi se ceo posao vodio bez mogućnosti da Vlada na njega utiče.

Ipak, čak i da se sumnje o mutnim pozadinskim igrama Čeha i Mađara stave na stranu, ovakva transakcija teško da je mogla biti prihvatljiva Vladi, jer bi dovela do trajnog zamrzavanja aktuelnih odnosa u Ini, ali samo sa drugim partnerom. Vlada bi njime postala suvlasnik nove, srednje velike češke kompanije, ali trajno odrekla bilo kakvog operativnog uticaja na poslovanje Ine, pa tako i mogućnosti da štiti vrednost svog ulaganja. Preuzimanjem značajnog novog duga Inin investicioni potencijal bio bi ugrožen, što bi se posebno kritičnim moglo pokazati u kontekstu nadolazećeg ulaganja u drugu fazu modernizacije riječke rafinerije.

Upravo zbog tih razloga, a verovatno i pod uticajem nestabilnog političkog stanja koje je u državi vladalo, KKCG-ova ponuda nikad nije dodatno razmatrana, piše list.

Nastavak na B92...