Izvor: B92, 19.Jun.2013, 10:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekovi će biti proterani?
Novi Sad -- Novi hit na srpskom tržištu je vraćanje novca. Da bi naterali potrošače da ponovo upotrebljavaju kartice, bankari i trgovci sve češće kreću u zajedničke akcije.
Domaći potrošači sve su oprezniji kada troše. Promet u trgovinama je od početka krize opao trećinu. Mogućnost za trošenje više od zarade sve se ređe traži i putem kredita.
Zajmovi u Srbiji stagniraju ili blago opadaju. Po podacima Kreditnog biroa Srbije, suma kredita datih građanima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u maju zaustavila se na 594,09 milijarde dinara. To je simboličnih 0,2 posto više nego u aprilu. Pad standarda oni koji rade ili primaju penziju pokušavaju da zaustave kupovinom po sistemu ček na poček. Te beskamatne pozajmice sve su popularnije – o tome najbolje svedoči broj izdatih čekova: pre četiri godne banke su izdale 7,99 miliona čekova a lane 8,55 miliona.
Trgovci su izračunali da čekovi u prometu učestvuju s 12 odsto a u vreme prazničnih kupovina ta brojka skoči na 20 procenata. Drugim rečima, ti „papirići„ opasno prete da potpuno pobede platne kartice, koje su bile i veoma popularne pre sedam-osam godina.
Međutim, kamata na kartice se kreće od 20 posto godišnje pa naviše tako da rivolving kredit spada u skuplje zajamove kod nas. Građani su to pročitali pa su se banke našle u situaciji da umesto prinosa od kamata na kartice izdaju čekove od kojih nemaju prihod nego dodatne troškove. Dok kod kartica sve ide elektronski, čekovi se moraju štampati, pa distribuirati, držati u sefu i konačno personalizovati kada ih klijent preuzme na šalteru.
Posle izdavanja slede troškovi obrade nakon plaćanja. Iz te apsurdne situacije bankari su našli izlaz u novoj ponudi uz pojedine platne kartice. Preko njih se nude beskamatni mini-zajmovi, popusti kod kompanija koji su klijenti te finansijeke kuće... Novi hit na srpskom tržištu je vraćanje novca. Da bi naterali potrošače da ponovo upotrebljavaju kartice, bankari i trgovci sve češće kreću u zajedničke akcije. Klijentima banaka to ide u prilog ako su dobro obavešteni. A to znači da bi pre odlaska u šoping trebalo i da provere na sajtu banke šta se nudi.
