Izvor: B92, 07.Feb.2012, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ček pomaže da se pregura mesec
Beograd -- Građani i dalje vrlo često koriste čekove za kupovinu na odloženo i na rate, jer se na ovo sredstvo plaćanja ne zaračunava nikakva kamata.
Prema podacima Udruženja banaka, u Srbiji je prošle godine iskorišćeno 8,9 miliona čekova u vrednosti od 39,5 milijardi dinara, što je za oko 200.000 ovih blanketa više nego u 2010. godini, dok se iznos uvećao za dva miliona dinara.
Siromašniji sloj stanovništva, a pre svega penzioneri, i ne koriste kreditne kartice.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Samo je 2006. godine broj izdatih čekova premašivao 9,6 miliona, ali je njihova vrednost tada bila manja - 24,5 milijardi dinara, jer maksimalni iznos po ovim blanketama bio 3.000 dinara, a danas je 5.000 dinara.
Na čekove bez kamate građani mogu da pazare hranu u svim marketima na odloženo i do 180 dana.
Takođe, pojedine privatne apoteke prodaju lekove, medicinske aparate na rok do tri rate, a prodavnice bele tehnike i nameštaja svu robu i na 12 meseci.
U Srbiji čekove izdaje tek trećina od ukupnog broja banaka, sve domaće i po neka strana.
Ali od ukupnog broja izdatih čekova u prošloj godini oko tri miliona je odobrila Poštanska štedionica, koja ima i najveći broj tekućih računa u zemlji, kao i najveći broj klijenata.
Prilikom izdavanja čekova, strane banke gledaju da svaka blanketa bude pokrivena novcem na računu. Tako na primer, ukoliko neko ima platu od 40.000 dinara, dobiće osam čekova.
Ali ako je već ispisao tri na odloženo plaćanje i oni nisu prošli, i pored toga što ima na računu 40.000 dinara, dobiće samo pet čekova.
Tako se banka, s jedne strane, štiti od toga da neće moći da naplati ček kada on dođe na realizaciju, a s druge klijentu nudi svoje kreditne kartice, koje su i dalje skupa vrsta zaduživanja.
Domaće banke su nešto popustljivije i građani sa svakom uplatom i ukoliko ne ulaze u nedozvoljeni minus mogu da dobiju određen broj čekova.
