Izvor: B92, 31.Mar.2010, 09:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

CG: U aprilu o aranžmanu sa MMF-om

Podgorica -- Odluku o eventualnom sklapanju stend baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom Vlada Crne Gore će doneti početkom drugog kvartala.

Vicepremijer i ministar finansija Crne Gore Igor Lukšić je rekao da je po završetku posete redovne misije MMF-a Crnoj Gori dogovoreno da se usvoji set zakona iz oblasti bankarskog sektora pre donošenja odluke o eventualnom aranžmanu.

"Krajem ovog meseca imaćemo usaglašene predloge zakona o bankama, stečaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i likvidaciji banaka, Centralnoj banci, zaštiti depozita, kao i novi zakon o savetu za fiskalnu stabilnost. Ujedno, kraj novog kvartala je pravo vreme da se vidi koliko su projekcije na godišnjem nivou bile realne, tako da se početkom drugog može ući u tu priču”, naveo je Lukšić.

On je nazvao „diskutabilnim" stav Centralne banke i dela javnosti da su pare MMF-a najjeftinije.

”Ne mislim da eventualni aranžman treba posmatrati kao izvor novca po najpovoljnijim uslovima. Tačno je da su kamate par procenata niže nego na tržištu, ali MMF daje kredite na pet, a ne na 30 godina. Mora se izvući računica, kako ne bismo došli u situaciju da se zadužujemo da bismo otplaćivali aranžman", kaže on.

„S druge strane, aranžman je značajan kao slanje pozitivne poruke tržištima kapitala, jer njegovo sklapanje znači da je makroekonomska politika stabilna. Ulazak u aranžman bio bi poziv investitorima da ulažu u Crnu Goru i više ga doživljavam na takav način. Naravno, pozitivna stvar je i što kredite možete povući iz aranžmana ako ih ne obezbedite na tržištu”, rekao je Lukšić.

Upitan kako pomiriti primedbe EU o nedostatku administrativnih kapaciteta sa politikom MMF-a koja zagovara otpuštanja u tom sektoru, odnosno zamrzavanje i(li) kresanje zarada, Lukšić je odgovorio da se mnogi susreću sa tom vrstom problema.

”Politika MMF-a je ostala ista prema svima, s tim što se u vreme krize toleriše nešto veći budžetski deficit i daje više vremena za prilagođavanje javne potrošnje. Sigurno da ćemo biti suočeni i sa zahtevom fiskalnog prilagođavanja", kaže on.

„To znači da naš javni dug treba svesti sa 39 na 32 odsto BDP-a, što podrazumeva da će budžetski deficit biti manji, te da ćemo otplaćivati više dugova nego što ćemo se zaduživati. Da bi smo to postigli, moramo da smanjimo potrošnju, povećamo poreze, ili oboje”, objasnio je Lukšić.

Nastavak na B92...