Izvor: Večernje novosti, 18.Dec.2012, 23:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bugarin: Srbiji zvoni alarm

SRPSKA privreda 2013. dočekuje u veoma teškom stanju. Ogroman broj firmi je u blokadi, nezaposlenost je visoka, skoro 50 odsto radno sposobnog stanovništva nema posao, trend pada privredne aktivnosti se ne zaustavlja, a raste spoljnotrgovinski deficit i javni dug, imamo najveću inflaciju u regionu... Ovakvu dijagnozu stanja srpske privrede u intervjuu za ”Novosti” daje Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, i upozorava da je alarm već odavno upaljen: - Najgora stvar je konstantan >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pad životnog standarda, koji nikako da se zaustavi već dve godine. Sada smo zemlja koja se nalazi na začelju u okruženju po visini plata. * Iz Vlade obećavaju da će nam konačno krenuti bolje od sledeće godine, a da bolji standard građani mogu da očekuju 2014. - Država, nažalost, i dalje više radi na tome kako da podeli ono što ima, umesto da stvara novu vrednost. Ogromna je disproporcija između onih koji rade za državu i javna preduzeća, i onih u realnom sektoru, a koji, zapravo, izdržavaju sve ostale. Poreska opterećenja i troškovi poslovanja su ogromni, a plate niske. Sad imamo i povećan PDV, što je dovelo do rasta cena. Sve to mi ne daje nimalo razloga za optimizam.KURS MOŽE DA PODIVLJA PRED NOVU GODINU * Postoji li opasnost od većih oscilacija kursa pred Novu godinu? - Kurs dinara je nepredvidiv i ne može se sa sigurnošću reći šta će se desiti u narednim nedeljama. Postoje određeni pomaci u vođenju monetarne politike, ali, iskreno, očekivao sam da će dolaskom novog guvernera na čelo NBS kursna i fiskalna politika biti usklađenije. Mi imamo visoku inflaciju koja je izazvana potrošnjom, a ne investicionim projektima države, i to je loše. * Projekcije ministra privrede Mlađana Dinkića su da ćemo sledeće godine zabeležiti rast od 2,5 odsto. Da li je to realno? - Ove godine zabeležićemo pad od dva odsto, što bi značilo da privredna aktivnost u narednom periodu mora da poraste bar 4,5 odsto, da bismo zabeležili pozitivan rast. Želeo bih da se to desi, ali to nije realno. * Jesu li mere Vlade za oporavak privrede dale očekivane rezultate? - Samo donekle, recimo u delu ukidanja 138 parafiskalnih nameta privredi. Međutim, ima još prostora gde privreda može da se rastereti. Malo je povećana likvidnost, ali su te mere selektivne, jer su krediti bili dostupni samo pojedinim firmama koje su imale pozitivne finansijske rezultate. * Šta bi, po vašem mišljenju, Vlada hitno trebalo da uradi? - Da prestane da donosi ad hok mere, koje daju rezultate na kratak rok. Mi se i dalje izuzetno skupo zadužujemo, a te pare, u najvećoj meri, odlaze u pokriće budžetskog deficita i javne potrošnje. Nema pokretanja investicija, smanjenja nezaposlenosti i povećanja privredne aktivnosti. Očekivao sam da će se to desiti u prvih nekoliko meseci rada vlade, ali nije. * Na račun vladajuće koalicije čuju se kritike da je ekonomska pitanja stavila u drugi plan, iza Evrope i Kosova. Imate li i vi takav utisak? - Nažalost, taj utisak imam, ne poslednjih nekoliko meseci, nego godina. Nijedna vlada u prethodnih 20 godina nije se ozbiljnije bavila sistemskim rešavanjem suštinskih problema, iako su to uvek bila obećanja u predizbornim kampanjama. Iako ova vlada, u odnosu na prethodnu, vuče konkretnije poteze u nekim oblastima, recimo, u borbi protiv korupcije, vidim da se to i dalje dešava. A mi odavno više nemamo vremena za gubljenje. * Kako onda gledate na pojedine poruke da su mogući i novi izbori, ukoliko se nastavi neslaganje među partnerima na vlasti upravo oko borbe protiv korupcije? - To bi bilo ravno katastrofi! Cela privreda užasnuta je od mogućnosti novih izbora jer je to užasan trošak i ogromno izgubljeno vreme. Česti izbori šalju i poruku da ovde vlada politička nestabilnost i privredna nepredvidivost. * Da li poslednje akcije države u borbi protiv korupcije, hapšenja poznatih privrednika, poput Miškovića, unose sigurnost ili nesigurnost među naše biznismene? - Svako ko je kršio zakon treba da odgovara. Ali, mnogo je važnije sistemski urediti zakonsku regulativu kako bi se sprečilo da neko može zloupotrebiti određene propise, tražiti rupe u zakonu za enormno bogaćenje. To treba da bude prioritetni posao, ne jednog čoveka, nego celog sistema, pravosuđa. * Jeste li uspeli da uspostavite bolji dijalog sa novom vlašću? Premijer je osnovao Savet za privredni oporavak u kome ste i vi? - Privreda je imala dosta dobrih predloga i sugestija koje su, nažalost, primane sa zakašnjenjem od minimum godinu dana. Sada se komunikacija intenzivirala, ali i dalje postoji tromost u prihvatanju naših ideja. Mi smo skloni da kritikujemo, a to, iskreno, ne prija nijednoj vlasti, pa ni ovoj. Zato se dešava da žele da nas marginalizuju. KOMORE ĆE POSTATI LOBISTIČKE GRUPE * I pored vaših kritika, Vlada ne odustaje od Zakona o privrednim komorama, koji treba da stupi na snagu od 1. januara... - Taj zakon je donet na brzinu, bez konsultacija sa privredom i rezultat je određenih političkih ustupaka prethodne vlasti, koja je ovaj propis i donela. On predviđa da se komore mogu osnivati sa minimalnim članstvom od 100 privrednih društava, što će izazvati plimu ovih organizacija koje će više ličiti na lobističke grupe. U tom galimatijasu neće se znati ko zastupa čije interese. * Argument donosioca zakona je želja da se izbegne monopol koji je imala PKS i da se smanje troškovi preduzeća za članarinu koja je bila obavezna... - Ceo komorski sistem godišnje prihoduje 20 miliona evra, a polovina te sume dolazi od članarina i doprinosa, što je manje od 1.800 dinara po zaposlenom. To je toliko mali trošak da se apsolutno ne može tretirati kao namet privredi, u odnosu na ono što komore pružaju u zaštiti i zastupanju interesa.

Nastavak na Večernje novosti...

Kamatica.com: Bugarin: Srbija je na dnu po visini plata