Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Jul.2015, 12:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Britanija: Zašto tržište struje "ne radi"

Teorija da su tržišta sila koja donosi dobrobit oslanja se na potrošače koji se ponašaju onako kako njima najviše odgovara - kupuju i preziru očiglednu otimačinu. Dve grupe stručnjaka znaju koliko je takav opis nerealan.

U prvoj grupi su ekonomisti ponašanja (bihevioralni ekonomisti), a u drugoj najveći deo poslovnog sveta. Kompanije već dugo znaju da ljudi na promenu cena reaguju sporo i ponašaju se kao pravi papani prilikom lukavo osmišljenih "rasprodaja".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Najbolji primer za to je način na koji Britanci kupuju električnu energiju. Juče je Nadležni organ za praćenje nadmetanja i tržišta (CMA) objavio zaključke o tržištu koje se teško može može opisati kao konkurentno.

Šest ogromnih kompanija drži 90 odsto udela u toj privrednoj grani, a većina njihovih kupaca godinama plaća standardnu tarifu. Ne iznenađuje to što ta tarifa teži da bude skuplja od cene koja se zaračunava mnogo zahtevnijim kupcima. CMA procenjuje da nepostojanje prave konkurencije tim kompanijama omogućuje da svake godine pokupe šlag u vidu dodatnih milijardu funti.

To donosi opšti šok i osudu eksploatatorskih komunalnih službi. Ali, ako je konkurencija ugušena, to je zločin sa više počinilaca.

Prvi na spisku je kupac. Trećina njih nikad i ne pomisli da promeni ponuđača električne energije, uprkos bučnim veb-sajtovima koji ljude podstiču da upoređuju cene. Oni koji na to i pomišljaju često odustanu, jer pretpostavljaju da je teško promeniti dobavljača. Oni, u stvari, iz neznanja ili želje da izbegnu gnjavažu, odbijaju priliku da godišnje uštede 160 funti.

Na spisku je i vlada. U kontekstu sve viših cena energenata, političarima ne treba mnogo izgovora da se bore za opterećene platiše računa. To rađa potrebu za rešenjem koje lepo zvuči, ali koje obično donese i čitav niz neočekivanih posledica i dejstva. Nedavno je nastojanje premijera da kompanije ponude samo četiri tarife dovelo do povlačenja jeftinijih aranžmana, što se moglo i očekivati.

I, na kraju, same kompanije koje isporučuju električnu energiju dokazale su da su stručnjaci u korišćenju svoje tržišne moći. Pomoću trikova, kao što su privlačne početne niske tarife (koje krišom povećaju čim istekne medeni mesec), oni iz svojih, uopšteno govoreći, lenjih kupaca iscede najveći mogući prihod.

Odgovor CMA sastoji se iz dva dela. U prvom delu su mudro izbegli uobičajeno bacanje drvlja i kamenja na energetske kompanije. Uveli su čitav niz pravila i gestova kako bi korisnicima električne energije, kojih ima 27 miliona, pomogli da se ponašaju racionalnije i ekonomičnije. Tu spadaju "pametnija" brojila, lakša promena snabdevača električnom energijom, čak i objavljivanje podataka o letargičnim korisnicima, kako bi druge firme pohitale da im ponude bolje uslove.

Ali, CMA razmatra i šta da preduzme ako kupci ne žele da sebe dovedu u red - i, na iznenađenje svih, ipak se opredeljuje za zakonom utvrđenu maksimalnu cenu. Ta zamisao dosta liči na vodeću politiku Eda Milibenda, doskorašnjeg lidera laburista koji je želeo da bude kamdžija izrabljivačkog kapitalizma.

Taj korak je isti kao i napuštanje konkurencije i tržišta, što je, zaista, za CMA radikalan potez. Ipak, ako se udubite u taj tekst, shvatićete da taj regulator tržišta u UK nije voljan da tom tržištu oduzme ulogu onoga ko određuje cene. Izveštaj sadrži priznanje da ta zamisao donosi znatne poteškoće u praksi.

Njihov izveštaj, skoro kao neka ilustracija, opisuje i kako je dodela ugovora o vetrenjačama na moru, postupkom koji nije konkurentan, račune potrošača, na godišnjem nivou, uvećala na 250 miliona funti.

Neuspeh tržišta je za žaljenje, ali je još više za žaljenje neuspeh vlade. Potrajaće dok se tržište električne energije u Velikoj Britaniji ne reformiše u korist potrošača.

Međutim, loše osmišljeno mešanje države opet se pokazalo kao još pogubnije za potrošače. To tržište vapije za reformama, a ne za uništenjem.

Prevela Jelena Milojković

Copyright The Financial Times Limited 2015

(c) 2015 The Financial Times Ltd. All rights reserved.

Ovaj tekst objavljujemo u okviru saradnje Radio televizije Vojvodine i londonskog Financial Timesa

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...