Izvor: B92, Beta, Tanjug, 18.Feb.2009, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brisel zahteva smanjenje deficita

Brisel, Dizeldorf -- Evropska komisija pokrenula je prvu fazu u proceduri protiv šest zemalja, uključujući Francusku i Španiju, zbog velikog deficita.

Budžeti mnogih evropskih zemalja beleže velike deficite

Evropski komesar za ekonomske poslove Joakin Almunija opravdao je tu odluku činjenicom da je deficit šest zemalja "premašio granicu od tri odsto BDP u 2008". Reč je o Francuskoj, Španiji, Grčkoj, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Irskoj, Letoniji i Malti.

Na te zemlje će biti izvršen pritisak kako bi vratile deficit u dozvoljeni okvir. Evropska komisija može da u najgorem slučaju uvede sankcije protiv pomenutih zemalja.

Veliko pitanje sada ostaje koliko vremena će Evropska komisija dati tim zemljama pre nego što zvanično pokrene proceduru.

Članice zone evra razgovaraju o mogućoj međusobnoj pomoći

Članice zone evra bi mogle međusobno da se pomogunu u rešavanju problema sa refinansiranjem spoljnog duga, izjavio je nemački ministar finansija Peer Štajnbruk.

Podsećajući da neke od 16 članica evrozone imaju teškoće sa otplatom duga, ali da važeći propisi ne predviđaju bilo kakvu pomoć nesolventnim zemljama, Štajnbruk je dodao da će neke države praktično morati da spasavaju one koje se suočavaju s problemima.

Mada nije naveo zemlje koje se suočavaju s problemima, on je ukazao da je Irska, čiji se deficit budžeta uvećava, "u veoma teškoj situaciji".

Prema prognozi Evropske komisije, budžetski deficit će u ovoj godini iznositi 11 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Irskoj, 3,7 odsto u Grčkoj, 6,2 odsto u Španiji i 3,8 procenata u Italiji, u poređenju sa 2,9 odsto u Nemačkoj. Plan Evropske unije je da deficit budžeta iznosi tri odsto BDP, prenela je agencija Blumberg.

Malo je verovatno da vlada Nemačke, najveće evropske privrede, pruži pomoć ugroženim članicama zone evra putem prodaje obveznica, smatra ekonomista "Sitigrupa" Jirgen Mihels, jer bi to, kako je ukazao, "bilo veoma skupo rešenje".

"Verovatnija opcija je da Evropska investiciona banka ili neka druga multinacionalna organizacija pruži podršku tim zemljama kupovinom vladinih obveznica ili pružanjem direktne pomoći", smatra Mihels.

On je rekao da EU, bez narušavanja klauzule o "nespasavanju", može da pomogne državama koje imaju teškoće da prodaju svoje obveznice. Svaka nesolventnost neke od članica zone evra mogla bi "veoma skupo koštati" EU u celini, upozorio je Mihels.

Nastavak na B92...