Izvor: B92, 21.Feb.2011, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brefor: Srbija može da vraća dugove
Beograd -- Srbija još nije dostigla nivo duga koji je ugrožava, uvereni smo u to, kaže Lu Brefor, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji.
"Postoje zemlje, investitori i međunarodne organizacije koji su prezaduženi. Srbija nije među njima. Dug jeste porastao, ali je porastao i bruto domaći proizvod, pa je kapacitet države veći. Nismo zabrinuti da bi Srbija mogla da dospe u probleme sa otplatom duga", ocenjuje Breford.
On kaže da Svetsku banku u finansijsku stabilnost >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbije dodatno uverava činjenica da "vlada određenim, nedavno donetim merama, koje je podržao i parlament, održava fiskalnu disciplinu”.
"Dodatno nas u tako nešto uverava i činjenica da Utvrđen je dozvoljeni nivo deficita i javnog duga. To je osiguranje da Srbija neće dostići, niti preći prihvatljivi i razumni nivo duga. Naravno, nastavićemo da pratimo situacij”, navodi Breford.
Uverenje da Srbija može da vraća svoje dugove, delimično je uticala i na to da Svetska banka Srbiji odobri garanciju za zaduživanje na međunarodnom finansijskom tržištu u maksimalnom iznosu do 400 miliona dolara.
Četvorogodišnji program Svetske banke za Srbiju uskoro ističe, a Brefor najavljuje da Svetska banka priprema novu strategiju partnerstva sa Srbijom. "Očekujemo da će nivo sredstava u narednom trogodišnjem ili četvorogodišnjem programu biti otprilike isti kao u tekućem. To je način da Srbiji obezbedimo pristup sredstvima u periodu do pristupanja Evropskoj uniji. Tada će imati pristup drugim fondovima", navodi Brefor.
Breford kaže da garancija koja je odoborena Srbiji predstavlja jednu vrstu podrške da Srbija obezbedi finansiranje pod povoljnijim uslovima nego kroz domaći bankarski sektor.
"Sa ovom garancijom vlada može značajno da smanji trošak zajma. Može da ga otplaćuje na duži period i uz manje kamate. To nije bitno samo zato što može potencijalno da refinansira dospela, skuplja dugovanja, jeftinijim uslovima, već i zato što oslobađa resurse domaćih banaka. Naime, sredstva koja bi ranije bila uložena u državne hartije, ovako mogu da idu u privatni sektor”, objašnjava Brefor.
Prema njegovim rečima garancija Svetske banke omogućuje mnogo niže kamate od onih koje vladi Srbije nude komercijalne banke.
”Do sada se Vlada zaduživala na dve do tri godine, a sada će kredit otplaćivati čak šest godina, što smanjuje godišnju ratu. Krajem prošle godine organizovano je međunarodno nadmetanje. Nekoliko velikih svetskih banaka dostavilo je svoje ponude, i Vlada je odabrala, kao najpovoljniju, ponudu Sosijete ženeral banke za obezbeđivanje ovog zajma. Kamata je otprilike na nivou polovine onih koje su do sada važile”, navodi Brefor.
On objašnjava i da odobravanje garancije nije urađeno bez ozbiljne analize ukupnih performansi privrede u Srbiji. Srbija je ocenjena prema reformama koje je sprovela a vezani su za uslove poslovanja.
"Poslovno okruženje je važno pitanje u Srbiji, koja se polako oporavlja od krize. Njime se privlače investitori. Ova garancija podržava regulatorne reforme i pojednostavljenje procedura. Na primer, ukidanje nepotrebnih propisa privatnom sektoru omogućiće uštede od oko 120 miliona evra godišnje. Druga oblast je finansijski sektor. Najzad, podržava se smanjenje rizika u bankarskom sektoru. Banke u Srbiji su pokazale priličnu otpornost prema krizi u poređenju sa drugim zemljama, ali želimo da podržimo dalje reforme kako bi taj sektor postao još jači”, kaže Brefor.
Brefor očekuje i da će vlada uspeti da do kraja sprovede reforme čak i u onim oblastima gde je došlo do zastoja, kao što je slučaj sa procesom "giljotina propisa”.
"Reforme su dug proces i mi bismo želeli da on teče brže. Više od 300 preporuka je stiglo iz tima koji sprovodi "giljotinu propisa", a dve trećine se primenjuje. Ali, vlada je odobrila i preostale, i očekujemo da će početi svi da se sprovode. Donošenje "giljotine propisa" uticaće na bolje uslove poslovanje i očekujemo da će Srbija u narednom izveštaju biti bolje rangirana. U našem izveštaju ima oblasti u kojima je Srbija veoma dobro ocenjena. Ima i onih u kojima je loša, pre svega po pitanju izdavanja građevinskih dozvola”, kaže Brefor.
