Izvor: B92, 11.Nov.2009, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolja zaštita konkurencije
Beograd -- Komisija za zaštitu konkurencije prema novom Zakonu (koji se sprovodi od novembra) ima znatno veća ovlašćenja, zbog čega očekuju i veće pritiske privrede.
"Pritisak može da bude i istupanje u javnosti predstavnika pojedinih ministarstava koji traže od Komisije da utvrdi povredu zakona, a da prethodno ne obave konsultacije sa Komisijom o tome koliko je realno da se postupak dokazivanja uspešno sprovede", kaže predsednica Saveta Komisije za zaštitu konkurencije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Dijana Marković-Bajalović.
Prema njenim rečima ključna razlika novog Zakona o zaštiti konkurencije u odnosu na stari je taj što je Komisija dobija znatno veća ovlašćenja, kako tokom postupka za utvrđivanje povrede konkurencije, tako i prilikom donošenja odluke kojom se konstatuje povreda.
„Nova ovlašćenja imaju za cilj da omoguće Komisiji lakše pribavljanje dokaza. Službena lica Komisije su ovlašćena da ulaze i pregledaju poslovne prostorije i dokumentaciju učesnika na tržištu i da vrše „nenajavljeni uviđaj", kada se pregled prostorija i dokumentacije obavlja iznenada, kako bi se sprečilo uklanjanje eventualnih dokaza."
"Opisano ovlašćenje treba posmatrati u svetlu zakonskih odredaba koje omogućuju učesnicima kartela oslobađanje od kazne ili njeno ublažavanje, ako Komisiji prijave postojanje kartela i ukažu na dokaze i gde se mogu pribaviti", kaže Marković-Bajalović.
Ukoliko utvrdi nekonkurenstko ponašanje Komisija izriče novčanu kaznu koja je ograničena na 10 odsto ukupnog godišnjeg prihoda učesnika na tržištu.
„Treba imati u vidu da se jednim učesnikom na tržištu smatraju sva privredna društva koja pripadaju grupi društava, odnosno holdingu, te da će se za odmeravanje kazne uzimati u obzir ukupan prihod ostvaren na nivou grupe. Komisija je, takođe, ovlašćena da izrekne mere učesnicima na tržištu sa ciljem uspostavljanja ili jačanja konkurencije i otklanjanja štetnih posledica učinjene povrede."
Kartele je teško otkriti
Povodom skrašnjeg slučaja utvrđivanja kartelskog udruživanja proizvođača ulja, Marković-Bajalović kaže da komisija nije mnogo očekivala od tog postupka jer su od početka bili svesni činjenice da je dokaze o postojanju sporazuma vrlo teško pribaviti, tim pre što su mediji posvetili prilično pažnje ovom slučaju. "Svetska iskustva govore da se istraga kartela mora obavljati tajno, najčešće uz pomoć nekog od učesnika kartela koji prijavi njegovo postojanje i ukaže na mesto gde bi se dokazi mogli naći, što je u našem slučaju izostalo", napominje predsednica Komisije.
Kako objašnjava Marković Bajalović mere mogu da budu i mere ponašanja, recimo obaveza zaključenja ugovora, obaveza ustupanja infrastrukturnih kapaciteta ili strukturne mere, kada Komisija može da naloži čak i podelu privrednog društva u cilju povećanja intenziteta konkurencije.
Predsednica Komisije za zaštitu konkurencije kaže i da po starom zakonu niko nije kažnjen za slučajeve kada je Komisija utvrdila povredu važećeg zakona.
„U svim slučajevima Komisija je podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka pred nadležnim sudijom za prekršaje. Nijedan od tih postupaka još nije pravosnažno okončan, niti je kazna bilo kome izrečena. U jednom broju prvostepenih rešenja sudije su odbijale da izreknu kaznu sa obrazloženjem da je Zakonom o prekršajima utvrđen kraći rok zastarelosti u odnosu na naš zakon i da se kazna ne može izreći jer je rok zastarelosti istekao".
„Drugostepeni organ je uvažio žalbe Komisije da je Zakon o zaštiti konkurencije poseban zakon (leks specijalis) u odnosu na Zakon o prekršajima, te da se moraju uvažiti duži rokovi zastarelosti koji su njime propisani. Postupak je time vraćen pred prvostepene prekršajne organe i Komisija očekuje njihov ishod".
