Izvor: Večernje novosti, 21.Nov.2015, 09:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bogićević i Jerković orali na divlje

SVAKE godine Srbija izgubi oko 100 miliona evra zbog neizdavanja 600.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta. Plodne državne srpske oranice predmet su zloupotreba, a malim proljoprivrednim proizvođačima, u značajnoj meri, onemogućeno je pravo zakupa. Više od 70 odsto državnog poljoprivrednog zemljišta je slobodno i uzurpirano, dok se samo 30 odsto izdaje. "Novosti" nezvanično saznaju da su najveće obradive površine nelegalno korišćene u Somboru, Bačkoj Palanci i Pančevu. U >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nekom periodu, bespravno su koristili zemlju pojedinci, ali i velike kompanije. Među njima Novosađani Vojislav Malešev i Dragan Srećkov, Ivana Kobilarov iz Vrbasa, Svetozar Malešev iz Novog Bečeja. Više od hiljadu hektara koristila je i firma "Šeri agrar" u vlasništvu Mileta Jerkovića. Nekoliko stotina hektara obrađivala je nelegalno firma "Farmakom", Miroslava Bogićevića, kao i "Žito Čenej". Ovako, za "Novosti", objašnjavaju nadležni u Ministarstvu poljoprivrede trenutno stanje sa državnim zemljištem. Oni se nadaju, kako kažu, da će situacija biti umnogome bolja kada se usvoji novi zakon o poljoprivrednom zemljištu. Država će uvesti red prilikom davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta. Inače, samo po osnovu uzurpiranja, navode u Ministarstvu, država je za devet godina naplatila 29 miliona evra, dok se 22 miliona potražuje kroz sudske postupke. Novi zakon uvešće rigoroznije kazne za "otimače".IZDAVANjE NA PET GODINA Zemljište koje nije bilo izdavano poslednje tri godine, biće dato u zakup na period od pet godina, sa početnom cenom na licitaciji od nula dinara. - Po pravu prečeg zakupa i prosečnom cenom u Srbiji za poslednje tri godine, država stimuliše male poljoprivredne proizvođače da značajno povećaju prihode sa poljoprivrednog zemljišta prelaskom sa ratarske na stočarsku proizvodnju - ističe Glamočić. Cilj ove mere je da se stabilizuje primarna porizvoda i prerada mleka i mesa i smanji uvozna zavisnost. - Svaka opština koja na vreme ne donese program sa istinitim podacima o raspoloživom zemljištu i jasnim planom izdavanja, ostaće bez sredstava iz budžeta - rekla je, za "Novosti", ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković. - Prvi put se uvode kazne za uzurpatore, i to u visini trostrukog iznosa prosečne cene zakupa u tom okrugu. Ilegalni usevi biće skinuti i oduzeti i njima će posle raspolagati država. Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, u uzurpiranju učestvuju pojedine velike i renomirane kompanije, koje se bave agrobiznisom, neki poljoprivredni proizvođači, ali i deo lokalnih samouprava, koje utiču na proces izdavanja državnog zemljišta. Zbog toga, smatraju, i ne čudi pojačan pritisak interesnih krugova da ne treba ništa menjati. Kada je reč o prodaji poljoprivrednog zemljišta, savetnik premijera Srbije Dragan Glamočić tvrdi da novi zakon ne omogućava strancima da kupe ili dobiju državno poljoprivredno zemljište u zakup. - Prodaja se isključivo odnosi na mala porodična gazdinstva i male farme, da bi uvećali svoj posed i učinili proizvodnju konkurentnijom - ističe Glamočić. - Isključivo mali poljoprivredni proizvođači, koji u svom posedu imaju do 30 hektara, moći će da kupe na rate do 20 hektara državnog zemljišta, i to na teritoriji lokalne samouprave, gde imaju prebivalište najmanje tri godine.

Nastavak na Večernje novosti...