Izvor: B92, 18.Avg.2013, 15:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bogatstvo im nije donelo sreću

Zagreb -- Trojica sinova siromašnog ratara iz Pennsylvanije 1887. godine pokrenula su kompaniju koja je svojim proizvodima osvojila svet, ali...

Seks-skandali, predoziranje kokainom, prerane smrti, saobraćanje nesreće, tužne sudbine i bizarno ponašanje - sve to ima porodica Džonson, vlasnik poznatog brenda za dečju opremu a u poslednje vreme i lekova - "Johnson&Johnson", piše Jutarnji list.

Biografija ove porodice, koja potvrđuje ne samo da milijarde ne kupuju sreću, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nego da ponekad nose i veliku nesreću, zanimljiva je poput one drugih, poznatijih dinastija loše karme - porodice Kenedi ili Onazis. U najnovijoj knjizi “Ludo bogati: Moć, skandal i tragedija dinastije Johnson &Johnson” autor Džeri Openhejmer, koji je doktorirao na neautoriziranim biografijama poznatih ličnosti svetskih elita, zaključuje upravo to - kako porodica Džonson kao da je ukleta.

Porodični biznis to svakako nije. Kompaniju koja fantastično stoji na tržištu, a od bebi maramica je napredovala do sofisticiranih medicinskih pomogala - osnovala su 1887. godine trojica sinova siromašnog farmera iz Pensilvanije. No druga strana enormnog bogatstva su problematični, traumatični i duboko nesretni životi naslednika porodice - desete najbogatije u Americi. Njih nisu mogli sakriti ni pozlaćeni zidovi velelepnih vila u kojima su prerano završavali živote i skupoceni automobili koji su ih odvozili u tragičan kraj. Novac im nije mogao kupiti ni zdravlje.

Sin jednog od trojice osnivačke braće, Roberta Vuda Džonsna, Robert mlađi, preuzeo je kompaniju 1923. godine. Njegova smrt 1968. otvorila je novu, naročito gadnu eru u tragedijama koje su pogađale članove porodice. Robert je četvrt stoljeća bio vrlo uspešan direktor kompanije (nadimak general dobio je jer je kratko bio u ratu), no iako bivši pušač oboleo je od raka pluća. Umro je sa 74 godine, a poslednje reči su mu bile: “Sve milione koje imam dao bih onome ko bi me mogao izlečiti”.

U isto vreme rak debelog creva dijagnostikovan je njegovu sinu Bobiju, koga je prilično tiranski otac odbijao još dok je bio dete jer je bio “predebeo”. Težak odnos Bobija s ocem nastavio se i kad je odrastao i otac, predsednik kompanije, najurio ga je iz kompanije nakon jedne neugodne svađe. Bobi je umro u decembru 1970. dve godine nakon oca, u 51. godini. Dve godine pre, iste godine kad mu je umro deda Robert, Bobijev sin Robert Vud Vudi Džonson II, slomio je karlicu i ostao paralizovan.

Danas Robert Vudi poseduje Njujork Džetst. Vudi je imao 21 godinu i bio student Sveučilišta u Arizoni kad je seo u automobil s prijateljima i krenuo prema Feniksu. Sa kolima su zastali na jednom od izlaza s autoputa kako bi otišli u toalet, a Wudi, najveroatnije pijan i u mraku, pao s nadvožnjaka s visine nešto veće od pet metara. Nakon meseci operacija, intezivne nege i duge rehabilitacije Vudi je uspeo prohodati, no kao podsetnik na nesreću celi život je ostao šepav.

Njegova dva brata nisu imala tu sreću. Brat Keit svoj je udarac sudbine primio 1975. kad je kao 27-godišnjak umro od predoziranja kokainom. Samo nekoliko nedelja posle tada 23-godišnji Bili poginuo je u nesreći s motorom u Los Angelesu, samo dve godine nakon što je dobio tradicionalni porodični ček na deset miliona dolara. No niko od njih nikad se nije uključio u porodični posao - kompaniju koja je 1944. izašla na berzu (iako su značajne delove dobili glavni nasljednici).

Ni druga grana porodice nije prošla mnogo bolje. Mlađi “generalov” brat Džon Sevard Džonskon I. navodno je početkom prošlog stoljeća kao tinejdžer bio zatvoren u stanu jedne njujorške bogatašice, koja ga je seksualno iskorišćavala.

Nastavak na B92...