Izvor: B92, 10.Nov.2011, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bliži se trenutak istine za Italiju
Britanski premijer Dejvid Kameron rekao je da Italija predstavlja jasnu i trenutnu opasnost po evrozonu.
"Ono što se dešava u Italiji upozorenje je svakoj zemlji i vladi koja nema pouzdan plan za rešenje prevelikih dugovanja i deficita u budžetu da je neophodno imati takav plan i pridržavati ga se", istakao je on.
On je naglasio da je Italija treća po veličini u evrozoni i da njeno stanje predstavlja jasnu opasnost te "da se momenat istine veoma brzo približava". >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Kameron je dodao da, ukoliko lideri evrozone žele da spasu svoju valutu, onda moraju da deluju odmah, "jer što duže budu čekali, opasnost je sve veća”.
Italija je poslednjih deset godina bila za primer, smatra Danijel Gros, šef uglednog Centra za evropske političke studije (ZEPS) u Briselu. Za ulaganja u infrastrukturu i obrazovanje, za inovacije, reformu tržišta rada, Italija je dobijala dobre ocene, ponekad bolje i od Nemačke. Ipak, skoro deset godina Berluskonija očigledno su ostavile traga u Italiji.
"Pravi problem je da je došlo do postepenog, ali stalnog pogoršanja kvaliteta državnog aparata i političke tradicije, do nepoštovanja zakona i do korupcije. To sve se nije toliko primećivalo u inostranstvu", ukazuje Gros.
Zbog toga Gros kaže da se na Italiju ne može primeniti recept kao za Grčku ili Portugal. "U samoj zemlji mora da se stvori svest da se ovako više ne može, da nije potrebna samo druga vlada. To je nešto što se ne može propisati iz Brisela. To mora da se izrodi u samoj zemlji", kaže on.
Italii neophodna stabilnost
Rast troškova zaduživanja Italije preti da ugrozi ekonomiju te zemlje sledeće godine, kaže komesar EU za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren. On navodi da je zbog toga od presudne važnosti da se povrati politička stabilnost, kao i da se primeni reforma budžeta.
"Iako kratkoročno gledano posledice po državu nisu toliko dramatične, ovo će uskoro, sledeće godine i na srednji rok, značajno uticati na finansijsku situaciju i samim tim na privredni rast", naveo je Ren.
Lagard: Zbog Italije raste neizvesnost
Politički nejasna situacija u Italiji podstiče neizvesnost na tržištima, kaže izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard. Politička i ekonomska kriza u Italiji je podstakla strahovanja da bi evrozona mogla da se raspadne, budući da su troškovi zaduživanja za tu treću po veličini evropsku privredu gotovo neodrživ visoki, a zona evra ne može sebi da priušti da finansira spas te zemlje.
Ren dodaje da je "iz tog razloga, neophodno ponovo uspostaviti političku stabilnost i povratiti sposobnost za donošenje odluka, što se trenutno radi u Italiji".
"Uz to, jednako je važno da se preduzmu hitne mere za ispunjavanje fiskalnih ciljeva, kao i da se sprovedu strukturne reforme koje bi podstakle održiv privredni rast i veću zaposlenost koja je Italiji veoma potrebna", ocenio je on.
Ren je izneo turobnu ekonomsku prognozu za evrozonu i Italiju, predviđajući da će italijanski privredni rast bukvalno stagnirati na 0,1 odsto u 2012, dok 17-članoj monetarnoj uniji preti novi talas recesije.
Kamatne stope na italijanske obveznice premašile su, inače, nivo od sedam odsto, koji se smatra neodrživim. Crvenu liniju od sedam odsto ranije su prešle Grčka, Irska i Portugal, koje su ubrzo nakon toga zatražile finansijsku pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Evropska komisija je u Rim poslala revizore koji će Italiji pomoći da primeni reformske mere, a MMF je takođe poslao svoj tim.
Investitori strahuju da bi Italija mogla da krene stopama Grčke i Portugalije i da zatraži finansijsku pomoć od partnera u evrozoni. Italijanski javni dug od 1,9 biliona evra je, međutim, suviše veliki da bi zona evra mogla da ga pokrije.
Predsednik Italije pokušava da smiri nervozu tržišta
Predsednik Italije Đorđo Napolitano je obećao da će premijer Silvio Berluskoni uskoro odstupiti sa te funkcije.
On je pohvalio jednog od vodećih italijanskih ekonomskih stručnjaka, Marija Montija, koji se već izdvojio kao potencijalni naslednik Berluskonija.
Berluskoni je u utorak, 8. novembra, objavio da će dati ostavku nakon što italijanski parlament usvoji niz ekonomskih reformi kako bi se izbegla ekonomska propast zemlje, ali je na tržištu sve prisutnija strepnja oko toga da li će on imati volje ili moći da progura te mere, a neki čak sumnjaju i da će pokušati da ostane na vlasti.
Italijanska državna televizija je objavila da se u parlamentu te zemlje ubrzano radi na tome da Senat sutra izglasa paket mera za stimulaciju rasta i smanjenje duga, što bi u subotu takođe trebalo da uradi donji dom parlamenta, pa bi Berluskoni mogao da ode već pre vikenda.
