Izvor: B92, 15.Avg.2011, 02:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bila, Lidl i Karfur ni blizu Srbije

Novi Sad -- Koliko god nam se činilo da se po Srbiji grade samo tržni centri i marketi, istina je da ih je i dalje malo i da smo i po tome daleko ispod evropskog proseka.

Pa i komšijskog. Dovoljno je "zaviriti" u Hrvatsku gde u i manjim mestima trgovine imaju najpoznatiji evropski trgovci.

Kod ovih komšija stigla je Bila, i Lidl, i Karfur i Interšpar... I eto jednostavnog recepta za niže cene, kvalitetniju ponudu, uslugu i bolji standard.

Međutim, nijedna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od ovih trgovinskih kuća nije prisutna u Srbiji iako je njihov dolazak ko zna koliko puta najavljivan baš iz Vlade Srbije. Mi, recimo, nemamo još uvek nijedan diskontni lanac a od deset najvećih trgovinskih svetskih kompanija došao nam je samo nemački Metro.

Prema podacima Instituta ekonomskih nauka, koji je uradio analizu tržišta maloprodaje u Srbiji za potrebe Antimonopolske komisije, prošle je godine Maksi sistem, koji obuhvata i C market i Pekabetu, ostvario prihod od 104,68 milijardi dinara ili više od milijardu evra. Merkator je u istom periodu imao je prihod od samo 47,18 milijardi dinara, a Idea 40,16 milijardi.

"Ipak se sad menjaju neke stvari. Značajan je dolazak belgijskog Deleza, koji je uzeo trgovine koje su bile u vlasništvu Miroslava Miškovića, a znamo kako je on gazdovao. Drugi trgovinski lanac - Merkator, se dalje koncentriše. Nedavno je akvizirao Familija market i to je bio pokazatelj da postoji tržišna utakmica", kaže ekonomista Dragovan Milićević.

On očekuje da će se situacija odvijati tako da će veliki trgovinski lanci doći tek kada se ovde završi proces ukrupnjavanja bilo preuzimnjem, spajanjima... "I Delez je praktično ušao u priču tek kada je Maksi uzeo Pekabetu i C market. Za očekivati je pet - šest trgovinskih lanaca koji će doći sigurno ali tek kada s ovde tržišna utakmica malo razigra", ocenjuje on.

Milićević napominje da se ukrupnjavanje u suštini ne može posmatrati s pozitivne strane jer se tako ograničava konkurencija i postoji veća šansa za zajednički dogovor o cenama, to jest za oligarsko ponašanje. Međutim, situacija je kod nas nažalost takva da, hteli da priznamo ili ne, to su pravila igre koja će moći malo da poboljšaju dolazak stranih velikih lanaca, veli Milićević.

On očekuje da uskoro i DIS i druge značajnije trgovačke kuće pod svoje uzme neki veći evropski igrač. Inače, od deset najvećih trgovinskih lanaca, koji posluju u Srbiji, samo su tri domaća - DIS, Univereksport i Sos marketi, a oni pojedinačno imaju tržišno učešće od pet odsto i manje.

Najveći trgovinski lanac u Srbiji - Delta Maksi u rukama je belgijske grupe Delez, koja ga je kupila za 932,5 miliona evra. Merkator u vlasništvu istoimene slovenačke grupe. Nedavno je ova kompanija u Srbiji preuzela Familija market i tako učvrstila poziciju drugog trgovca u našoj zemlji, ispred Idee, koja je u okviru hrvatskog koncerna Agrokor Ivice Todorića.

Inače, postoje i spekulacije o spajanju Agrokora i Merkatora, kako bi zajednički lakše izašli na kraj sa Delezom. Prema rečima ekonomiste Miroslava Zdravkovića, zajedničkim nastupom na tržištu Srbije Agrokora i Merkatora dobili bismo snažan duopol - u kome Delez ima jednu trećinu, drugu bi stekla ova dva trgovinska lanca, a treću bi gledali da potisnu.

"Komisija za zaštitu konkurencije trebalo bi veoma pomno da prati njihovo buduće ponašanje kako bismo zadržali zadovoljavajući nivo konkurencije i pristojan nivo marži u Srbiji", naglašava Zdravković.

Nastavak na B92...