Izvor: B92, 21.Sep.2015, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH: Strah od kredita, kamate paprene
Bankarski sektor u Bosni i Hercegovini (BiH), u prvom polugodištu ove godine, zabeležio je mali rast ukupnih kredita od 1,8 odsto.
Njihov ukupan iznos na kraju tog perioda iznosio je 17,2 milijarde konvertibilnih maraka (KM), odnosno 8,8 milijardi evra.
Prema podacima Centralne banke BiH, tako slab rast, kako su naveli, posledica je negativnog rasta kredita nefinansijskim, odnosno proizvodnim preduzećima od 2,5 odsto, koji čine 47,9 odsto ukupnih kredita, prenose >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Nezavisne novine.
Krediti plasirani sektoru stanovništva čine 44,8 odsto ukupnih kredita i za razliku od sektora nefinansijskih preduzeća beleže stopu rasta od 5,1 odsto, dok krediti opštoj vladi i ostalim sektorima zajedno čine 7,3 odsto ukupnih kredita i zabeležili su pozitivan godišnji rast od 12,5 odsto.
Posmatrano po mesecima, vidljivo je da je stopa rasta kredita stanovništvu u BiH svakog meseca beležila blagi pad, pa je tako u januaru ove godine iznosila šest, a u junu 5,1 odsto.
S druge strane, krediti preduzećima su tokom celog prvog polugodišta ove godine imali negativnu stopu rasta, koja je u najvećem procentu bila u februaru ove godine i iznosila 4,2 odsto.
Takvo stanje s kreditima, prema rečima Izvršnog direktora Udruženja ekonomista RS SWOT Saše Grabovca, samo je nastavak trendova iz nekoliko prethodnih godina i posledica je slabog stanja u privredi.
"Preduzeća koja traže kredite očigledno nisu više sposobna, odnosno nemaju odgovarajuće obezbeđenje i od banaka nisu procenjena kao validan primalac kredita, a stanovništvo se ustručava od uzimanja novih kredita zbog neizvesnosti da li će zadržati radno mesto i da li će dobiti plate", objašnjava Grabovac.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu Muris Čičić ističe da su banke navikle da izvlače ekstraprofit iz svojih aktivnosti i da radije ne plasiraju svoja sredstva u situaciji kad gotovo ne mogu da rade, a visoke kamate na kredite i dalje pravdaju "političkim rizikom", čak 20 godina posle Dejtonskog sporazuma i prestanka ratnih dešavanja.
"Nema više nikakvog razloga da su cene kredita, odnosno kamate u BiH dva do tri puta više nego u Nemačkoj ili Austriji, čije kompanije znatno jeftinije nabavljaju finansijska sredstva i tako su u startu u konkurentnijoj poziciji, što je nedopustivo i mislim da više nema razloga za to", rekao je Čičić.
