Izvor: B92, 08.Jul.2010, 16:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez posla i do 10.000 ljudi mesečno
Beograd -- Stopa nezaposlenosti u Srbiji je oko 20 odsto, a svakog meseca se povećava. To je jedan od najvećih problema u našoj zemlji, saglasni su i država i ekonomisti.
Zvanični statistički podaci kažu da je broj ljudi bez posla, za nekoliko procenata veća nego u isto vreme prošle godine.
Statistički kriza, kažu prolazi. U realnoj privredi međutim, vlada strah od gubitka posla. Predsednik Saveza samostalih Sindikata Srbije Ljubisav Orbović tvrdi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da je svakog meseca ove godine bez posla je ostajalo oko 10 hiljada ljudi.
On kaže da je „najveći problem u malim i srednjim preduzećima gde nema sindikata, gde nemamo kontrolu, i gde je mali broj zaposlenih koji nisu u mogućnosti da se organizuju i tu dolazi do najvećeg otpuštanja radnika".
U tekstilnoj i građevinskoj industriji broj zaposlenih je praktično prepolovljen u odnosu na, na primer 2007. godinu, kaže Goran Rodić, sekretar Odbora za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije.
"U samoj građevinskoj industriji je između 15 i 17 hiljada ljudi ostalo bez posla. U građevinskoj operativi je masa ljudi otišla na plaćeno ili ne plaćeno odsustvo, jer u ovom momentu nemju posla. Imamo delove industrije koji smanjuju kapacitete za 70 odsto", objašnjava on.
Zvanično je nezaposleno više od pola miliona ljudi, ali ako se tome doda i takozvana "siva zona” poslovanja, dolazi se i do broja od milion ljudi bez posla. Ekonomski savetnik premijera Jurij Bajec, objašnjava da se kriza najteže sanira upravo u segmentu zapošljavanja.
"To je najteže pitanje koje se mora rešavati i u tom kontekstu treba razumeti neke intervencionističke mere države gde se pokušava domaćim i stranim investitorima i sa nuđenjem novih radnih mesta i podrškom finansijskom podići tu zaposlenost, što bi u normalnijim vremenima trebalo istvariti stvaranjem generalno, ukupno, boljeg privrednog ambijenta", kaže Bajec.
Država bi u oblasti zaštite zaposlenih mogla da učini više. Ovlašćenja inspekcije rada sada nisu velika, a sudski procesi protiv nesavesnih poslodavaca traju i po šest godina, kaže Saša Perišić iz inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike.
„Jedini mehanizam koji ostaje inspekciji rada jeste sankcija. To je izricanje kaznenih mera, odnosno podnošenje zahteva za prekršajnu prijavu. To je u ovom trenutku ono što mi i zaista možemo", dodaje on.
Više investicija, veći društveni proizvod, realna proizvodnja za tržište i izvoz - to su pretpostavke i preduslovi za koje ekonomisti smatraju da su neophodni da se ozbiljnije, brže i osetnije prvo zaustavi, a potom i poveća broj zaposlenih.
