Izvor: B92, 11.Jun.2011, 01:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bez otpremnine na ceo radni staž?

Novi Sad -- Radnici koji ubuduće budu dobili otkaz neće imati pravo na otpremninu za ukupan radni staž, već samo za godine proveden kod poslednjeg poslodavca.

Na to se obavezala Vlada Srbije u Memorandumu koji je nedavno potpisala sa delegacijom MMF-a.U tom dokuu je navedeno da je u poslednje dve godine ugašen veliki broj radnih mesta u privatnom sektoru jer, postoje preveliki troškovi zapošljavanja i otpuštanja.

Da bi se ovi troškovi smanjili Vlada Srbije se obavezala >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da do kraja mandata usvoji da obračunavanje otpremnina bude samo na osnovu vremena provedenog u radnom odnosu kod poslednjeg poslodavca i produženjem roka ugovora na određeno vreme.

U drugoj fazi treba sprovesti sveobuhvatnu analizu i reformu drugih nefleksibilnih rešenja na tržištu rada, uključujući reformu politike tržište rada i kolektivnog pregovaranja.

Drugim rečima, uskoro bi trebalo da usledi izmena Zakona o radu da bi se, umesto otpremnine na ukupan radni staž, radnicima ona isplaćivala samo za vreme provedeno kod poslednjeg gazde.

To bi, pak, značilo da, čim prođe period na koji se obavezao da neće otpuštati radnike, gazda im može dati otkaz i isplatiti otpreminu za samo godinu-dve, kao i da bi tada svi koji su višak primili isti iznos jer su od istog dana kod istog poslodavca.

Njima se, bez obzira na to koliko ukupno staža imali, on ne bi priznao pa bi bili izjednačeni s onima koji su počeli da rade pre nekoliko godina. Takvih ideja o izmeni Zakona o radu upravo u pogledu ukidanja otpremnina na ukupan staž već je bilo ali se na pritisak sindikata odustajalo.

Dakako, ako se ispuni obećanje koje je dato MMF-u, ali i poslodavcima u Srbiji, i period za otpremnine zaista bude skraćen samo na staž kod poslednjeg gazde, napraviće se velika nepravda prema radnicima koji će narednih godina biti proglašeni za tehnološki višak i čija će preduzeća biti prodata.

Jer, nikako se ne sme i ne može zaboraviti da su u dosadašnjoj privatizaciji otpremnine deljene na veliko kao i da je bilo radnika čije su firme prodate a da nisu dobili ni dinara.

Tako su najveće otpremnine dobili radnici NIS-a – 750 evra po godini staža, „Filip Moris” je davao 700 evra, „Holcim„ 650, „Lukoil„ u prvom krugu 800 a u drugom 400 evra, „Knjaz Miloš„ 400 evra. Nakon privatizacije „Slobode” u Čačku deljena je otpremnina od 300 evra po godini staža, „Prosvete” 200 evra. „Železnice Srbije„ i mnoga druga javna preduzeća, koja imaju ogromne viškove zaposlenih, delila su stimulativne otpremnine između 100 i 250 evra po godini staža. U isto vreme, radnici GIK-a „Prvi maj”, EI „Niš„ i „Zorke„ Šabac ostali bu bez posla a da nisu dobili ni dinara otpremnine.

Sasvim je druga priča da li je odluka da se dele tolike otpremnine radnicima – za koje se unapred znalo da će otići u potrošnju i da će od nekih od njih napraviti „rentijere” ali u isto vreme i pridodati ih na evidenciju nezaposlenih ili na ionako dugačak spisak penzionera – bila ispravna i da li je sve trebalo uraditi drugačije. No, ako se tako radi već deceniju, s pravom se mora postaviti pitanje da li je ispravno sada odjednom sve to prekinuti i sve buduće radnike koji će ostati bez posla ostaviti bez otpremnina na ukupan radni staž.

Nastavak na B92...