Izvor: Capital.ba, 27.Okt.2017, 10:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berza struje BiH novi poligon za politička prepucavanja
– Vlade RS i FBiH još nisu razmatrale dogovoreni zakon o regulatoru električne energije i gasa, prenosa i tržišta električne energije, BiH pred novim sankcijama – MIER RS: Nismo upoznati sa inicijativom osnivanja berze – Ministarstvo spoljne trgovine: NOS BiH preuranjeno govori o formiranju berze struje – Dolić: Zakon o prenosu, regulatoru i operateru sistema električne energije u BiH je jasan BANJALUKA/SARAJEVO – Formiranje berze električne energije na niovu BiH, iako ove godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Capital.ba << najavljeno kao model koji će urediti tržište, još je na dugom štapu. Tek studija opravdanosti ove ideje, koju trenutno izrađuje Sekretarijat Energetske zajednice zemalja Jugoistočne Evrope pokazaće da li će BiH strujom trgovati na sopstvenoj berzi ili će se proizvođači priključiti drugim berzama u susjednim državama. Iako još u maju pompezno najavljena kao model koji će urediti tržište, ključ ovog problema zasad leži na stolovima vlada Republike Srpske i Federacije BiH, koje još nisu razmatrale još prije godinu dana dogovoreni zakon o regulatoru električne energije i gasa, prenosa i tržišta električne energije. Prema saznanjima CAPITAL-a, Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u BiH tako su vezane ruke, iako Energetska zajednica uredno završava svoj dio posla pa će mu dio međunarodne studije o berzi struje predstaviti već danas. „Zakon treba da definiše i to da Nezavisni operater sistema (NOS) BiH, u skladu sa Trećim energetskim paketom EU, bude dio Elektroprenosa BiH. Direktiva kaže da je operater prenosnog sistema vlasnik prenosne mreže, u ovom slučaju Elektroprenos BiH. Tek kada to bude završeno, možemo razmišljati o berzi struje. Dakle, prvo bi trebalo formirati tijelo koje će kasnije formirati berzu. Da je zakon usvojen prije godinu, kada je i poslan vladama, bili bismo mnogo bliže rješenju. S obzirom na to da su predstavnici i RS i FBiH učestvovali u izradi, nema govora o prenosu nadležnosti, što je, u stvari, i ključno pitanje za RS“, kažu u Ministarstvu za CAPITAL. Pitanje je, kako ističu, i da li će berza biti održiva i isplativa za nivo BiH pa je zapravo krajnja ideja formiranje regionalnog tržišta. Iako se u NOS-u BiH nadaju da će upravo ova berza uskoro biti formirana, tačnije, odmah nakon što Savjet ministara BiH donese konačnu odluku na temelju međunarodne studije, u Ministarstvu ih opominju da preuranjeno govore o ovom pitanju te ih podsjećaju da ne donose odluke, već ih samo sprovode. „Članovi Upravnog odbora NOS BiH su već donijeli odluku u kojoj se spominje preseljenje sjedišta rezervnog centra u Istočno Sarajevo, a što je ompenzacija za pristanak na formiranje berze električne energije sa sjedištem u Mostaru. Međutim, to niko nije prihvatio, jer se NOS ne pita. Formiranje berze struje prate brojna neslaganja“, napominju u Ministarstvu. Dolić: Već postoji zakonski okvir na nivou BiH Iako, dakle, još nije poznata opravdanost postojanja berze, a i zakon skuplja prašinu u ladicama entitetskih vlada, direktor NOS BiH Josip Dolić ističe da za ovo pitanje već postoji zakonski okvir na nivou BiH, tačnije Zakon o prenosu, regulatoru i operateru sistema električne energije u BiH. „Taj Zakon predviđa da će tržište električnom energijom u BiH biti jedinstveno, zasnovano na slobodnom i ravnopravnom pristupu elektroprenosnoj mreži, na principima regulisanog pristupa i odgovarajućim direktivama Evropske unije. Treba štošta i mijenjati i poboljšati. Neke zakone treba donijeti nanovo. Mislim da institucije izvršne vlasti u BiH mogu donijeti odluke koje će se u konkretnom slučaju sprovesti, evo konkretno od strane NOS BiH kao subjekta koji može i treba se zadužiti da napravi projektnu kompaniju za uspostavljanje berze BiH“, kazao je Dolić za CAPITAL. BiH je, ističe, već integrisana u evropsku interkonekciju. „Formiranje berze struje bi joj donijelo beneficije kada su u pitanju sigurnost snabdijevanja, realne cijene, izbjegavanje dvostrukih oporezivanja, smanjenje troškova licenciranja i već više puta spominjana razvidnost poslovanja i trgovanja električnom energijom“, zaključio je. U RS ne znaju za ideju formiranja berze Da su na neusvojeni zakon o regulatoru električne energije i gasa, prenosa i tržišta električne energije zaboravili svi, osim Sekretarijata Energetske zajednice, koji je prekjuče priprijetio oštrim sankcijama, svjedoči i odgovor Ministarstva industrije, energetike i rudarstva RS u kojem za CAPITAL kažu da nisu ni upoznati sa inicijativom osnivanja berze struje na nivou BiH. „Ministarstvo industrije energetike i rudarstva nije upoznato sa inicijativom za osnivanje berze električne energije na nivou BiH, niti je takva mogućnost data zakonskom regulativom koja je važeća. Koncept organizacije tržišta sa osnivanjem berze električne energije u BiH nije razmatran u okviru dosadašnjih aktivnosti za transpoziciju Trećeg energetskog paketa u domaće zakonodavstvo“, navode u Ministarstvu. Sankcije za neozbiljnost od decembra? I dok su u jeku nova politička prepucavanja, BiH prijete i nove sankcije zbog neispunjavanja obaveza iz trećeg energetskog paketa. One bi joj mogle biti predočene na ministarskoj konferenciji u decembru u Prištini. „Ovo je svojevrsno upozorenje ključnim akterima u BiH da se uozbilje i da ispune međunarodne obaveze koja je preuzela BiH. Nove sankcije značile bi korak unazad i novo zaostajanje BiH u energetskom sektoru, i kada je u pitanju električna enegija i gas. Mislim da je krajnje vrijeme da pristupimo i realizujemo obaveze koje smo ranije preuzeli. U suprotnom, mislim da je ovo loša poruka za jedan od, rekao bih, najboljih i najpotentnijih sektora u BiH“, kazao je ove sedmice ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u BiH Mirko Šarović. Hurtić: Potencijali BiH dobra podloga za moguću berzu Pričom o berzi struje u BiH bave se i ekonomski analitičari. Zlatko Hurtić tako za CAPITAL navodi da je ona još u povojima, ali da potencijali i najavljene investicije navode na razmišljanje da možda i ima prostora za osnovanje regionalne berze. „To je više ideja nego namjera. To ne bi moralo da iziskuje nikakva budžetska sredstva. To bi bilo samoodrživo tijelo, ali bi regulator morala da bude država. To je jedino tako moguće“, zaključio je Hurtić. CAPITAL: Žana Gauk
