Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Feb.2009, 15:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke postaju državne ili kraj tržišne privrede?
NJUJORK/LONDON - Američki milijarder Džordž Soroš izjavio je da su temelji za tekuću globalnu ekonomsku krizu bili postavljeni sistemom finansijske deregulicije osamdesetih godina prošlog veka i da sadašnja kretanja ukazuju na kraj ere liberalnog tržišnog modela koji je u protekle tri decenije dominirao u kapitalističkim zemljama, prenela je danas agencija Blumberg.
Soroš (78), koji je u međunarodnoj javnosti postao poznat nakon što se početkom devedesetih godina naglo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << obogatio obavljajući špekulativne operacije na britanskom deviznom tržištu nakon oštrog pada kursa funte sterlinga, ističe da je period velike liberalizacije u globalnoj finansijskoj industriji počela administracija američkog predsednika Ronalda Regana.
Tako inicirana liberalizacija finansijskog tržišta dovela je do niza kriza koje su regulisane vladinim intervencijama, rekao je Soroš u govoru održanom ekonomistima i bankarima u Njujorku.
On je ocenio da je filozofija "tržišnog fundamentalizama" sada dovedena u pitanje jer su finansijska tržišta iskazala nemoć da se suprotstave krizi.
"Mi smo u krizi koja je, prema mom mišljenju, najozbiljnija od tridesetih godina prošlog veka i različita od drugih kriza koje smo osetili tokom našeg života", rekao je Soroš.
Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, on je prošlog meseca ocenio da plan predsednika SAD Baraka Obame, kojim je predviđen otkup "toksičnih" akcija banaka i drugih kompanija, neće biti dovoljan da ponovo pokrene zamrli američki finansijski sistem.
Ekonomsko oživljavanje bi trebalo obaviti direktnim ubacivanjem novca u banke, tvrdi Soroš, čija imovina se sada procenjuje na oko 21 milijardu dolara.
Sorošova finansijska kompanija "Kvantum endovment fond" je prošle godine ostvarila, uprkos krizi, osmoprocentni rast profita, dok su drugi hedž fondovi lani imali gubitke od prosečnih 18 procenata, saopštila je čikaška kompanija "Hedž fond riserč".
Britanska vlada investira milijarde funti u državnu banku
Britanska vlada će investirati milijarde funti u državnu banku "Nordern rok", u nastojanju da odmrzne unutrašnje kreditno tržište i pomogne ekonomski oporavak zemlje, izjavio je danas ministar finansija Alister Darling.
U izjavi za londonski radio Bi-Bi-Si (BBC), on je objasnio da se radi o jednoj u seriji mera za oživljavanje domaćeg bankarskog sistema koji je zapao u oštru krizu posle sloma hipotekarnog tržišta u SAD.
Neimenovani zvaničnik britanskog ministarstva finansija potvrdio je da bi banka "Nordern rok", tokom naredne dve godine, mogla da uveća vlastite hipotekarne kredite za oko 14 miljardi funti (oko 20,33 milijarde dolara).
Nije realno očekivati, uprkos značajnoj sumi koju će dobiti od države, da se kreditne mogućnosti banke "Nordern rok" udvostruče. One bi, nakon vladine intervencije, mogle da se povećaju do najviše 90 procenata, rekao je Darling.
Uprkos rekordno niskoj referentnoj kamati u V. Britaniji od svega jedan odsto, ostrvske banke nerado odobravaju nove kredite, želeći prvenstveno da ojačaju vlastiti kapitalni potencijal i izbegnu nepotrebne poslovne rizike, naglašava se u izveštaju Rojtersa.
Banka "Nordern rok" je nacionalizovana prošle godine, kada je postala nelikvidna i zatražila hitnu finansijsku pomoć od Banke Engleske, koja u V. Britaniji obavlja ulogu centralne bankarske institucije.
Plan finansijske podrške banci "Nordern rok" je deo obimnog vladinog stimulativnog paketa pomoći posustaloj britanskoj ekonomiji, čija bi finalna verzija trebalo da se pojavi u toku ove nedelje.
Privreda Velike Britanije ostvarila je u poslednjem kvartalu prošle godine negativan rast od minus jedan i po odsto, a recesivni talas će se, prema svim meritornim prognozama, produžiti i na celu tekuću godinu.
Negativna stopa rasta u britanskoj privredi kretaće se ove godine, ako je ceniti na osnovu različitih prognoza, između minus dva i minus tri i po odsto.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
