Izvor: B92, 12.Apr.2014, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke beže u Poljsku i Tursku
Banke u stranom vlasništvu samo prošle godine spakovale su u kofere milijardu evra i iznele ih iz Srbije.
Nisu platile poreze, građani zbog toga plaćaju visoke kamate, a privreda grca u dugovima jer iste te banke "naš" novac predaju u vrećama svojim maticama u Evropskoj uniji kako bi se oni izvukli, a mi večno ostali u krizi.
Ovako se u ovo vreme svake godine čaršijom razglabaju poslovni rezultati banaka iz prethodne godine. Da li je sve tačno? Nije.
Banke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nisu nikakav, a ponajmanje "naš novac“ iznele iz zemlje, već su se u proteklih godinu dana razdužile za pomenuti iznos (što je obaveza svakoga ko se zajmi). Prava pitanja koje treba da nas zabrinu su – zašto banke nisu ponovo uzele kredite iz matica-centrala i novac "razdelile“ firmama po Srbiji i kako se dogodilo da banke, posle nekoliko godina rasta, prošle godine u Srbiji smanje kreditnu aktivnost prema privredi (preduzeća za osam odsto više vratila kredita nego što su zajmili novih).
Banke nisu nikakav, a ponajmanje "naš novac“ iznele iz zemlje, već su se u proteklih godinu dana razdužile za pomenuti iznos (što je obaveza svakoga ko se zajmi). Prava pitanja koje treba da nas zabrinu su – zašto banke nisu ponovo uzele kredite iz matica-centrala i novac "razdelile“ firmama po Srbiji i kako se dogodilo da banke, posle nekoliko godina rasta, prošle godine u Srbiji smanje kreditnu aktivnost prema privredi (preduzeća za osam odsto više vratila kredita nego što su zajmili novih).
Sagovornici Novog magazina upozoravaju da je reč o ozbiljnom problemu koji potresa domaću ekonomiju koji najdirektnije vodi smanjenju zaposlenosti i padu standarda.
Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, podvlači (pozivajući se i na saopštenje Narodne banke Srbije izdato tim povodom) da nije reč o izvlačenju novca, već o razduživanju banaka, preduzeća i delimično države prema inostranstvu. Naprosto, kredite koje zajme u inostranstvu preduzeća dobijaju kod ovdašnjih banaka, pa ih i vraćaju preko istih tih banaka, što se u "papirima“ broji kao spoljni dug banke. A baš taj spoljni dug banaka smanjen je za oko milijardu evra prošle godine.
Konačno i iz saopštenja Narodne banke Srbije izdatog povodom "napisa da su banke povukle milijardu evra iz Srbije“ jasno se čita da je reč o razduživanju, ali i o rizičnom tržištu u koje evropske banke sve manje ulažu: "Zbog rizika koji vlada u Srbiji evropske banke smanjuju svoju izloženost prema Srbiji još od 2008. godine“. Što bi rekao profesor Boško Živković: "Beže iz Srbije na neka perspektivnija tržišta“.
"Mi smo zemlja koja, osim Rumunije, ima najviši nivo nenaplativih kredita, a to u prevodu znači previsok kreditni rizik – rizik da vam novac neće biti vraćen i da ne samo što nećete ništa zaraditi, nego možete i izgubiti. To je glavni uzrok razduživanja banaka prema maticama. Pri tom, od izbijanja krize evropske banke imaju mnogo stroža pravila vezano za upravljanje rizicima i planiranje rezervi“, objašnjava profesor Živković i dodaje da su banke mogle da produže kreditne linije dobijene iz matice, ali nisu zato što iste te matice procenjuju da je bolje da taj novac pozajme svojoj banci u Turskoj ili Poljskoj, koje vide kao perspektivna tržišta. Baš kao što je do 2008. godine viđeno tržište Srbije.
"Pre izbijanja krize nivo problematičnih kredita bio je ispod pet odsto, a danas je 29 odsto“, podseća Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka Srbije. Revoltiran pričama o, kako kaže, "zlim bankama koje pljačkaju građane i privredu“, Dugalić objašnjava da dok je ovoliki nivo problematičnih kredita neće biti ni nižih kamata, niti će banke smanjiti obezbeđenja koja traže da bi odobrile novi zajam.
"Nesolventna domaća privreda ne može da vraća kredite, zbog čega sve veći broj preduzeća upada u probleme. Ne mogu da podignu nove zajmove od banaka da namire postojeće dugove, duguju i kooperantima, koji onda zbog njih upadaju u problem. Taj krug konačno je i zatvoren prošle godine kada je prvi put posle mnogo godina od početka do kraja godine opala kreditna aktivnost za osam odsto“, dodaje Dugalić, objašnjavajući da bez kreditiranja investicija nema ni novih radnih mesta ni razvoja privrede, a preduzeća su ta koja zapošljavaju, isplaćuju plate, a onda građani mogu da školuju decu, idu na more ili kupuju stanove.
Na trend sveopšteg razduživanja kako banaka tako i privrede osvrće se, samo iz drugog ugla, i Zoran Petrović: "Nema dovoljno kvalitetne tražnje. Nema zahteva za kreditima za obrtna sredstva i investicije koje traži uspešna privreda. Istovremeno se i znatan broj preduzeća razdužuje radi konsolidovanja svojih finansija. Kao posledica krize za veliki broj preduzeća se smanjilo tržište, a neka propadaju jer su se znatno udaljila od svoje osnovne delatnosti. U međuvremenu su i banke postale konzervativnije u odlukama da kreditiraju privredu imajući u vidu visoki nivo učešća loših kredita“.
Profesor Živković, pak, veruje da su se banke zbog pomenutih razloga (koje ne spori kao opravdane) ipak previše "stisle“: "Do izbijanja krize one su bile komotne u oceni kome će zajmiti novac, ali to je normalno na tržištima sa ubrzanim kreditnim rastom kakvo je bilo naše. Međutim, sada kada se ispostavlja da je previše loših kredita one su 'podigle ručnu' i više nego što bi trebalo jer sada do zajmova teško dolaze i preduzeća i projekti koji bi mogli dobro da funkcionišu“, konstatuje profesor i zaključuje da je reč o ozbiljnom problemu koji država i NBS u saradnji sa bankama moraju hitno da reše.
Isto misli i Petrović, koji predlaže konkretna rešenja koja, istina, neće sasvim niti sistemski rešiti problem, ali mogla bi biti prvi korak ka tom cilju.
"Potrebno je videti šta ne funkcioniše u zakonima koji se odnose na izvršenje, hipoteke, stečaj, zalogu, poreske propise, klasifikacije potraživanja... Proces naplate kolaterala je otežan, a sigurno je da ima dobre imovine koju bi potencijalni novi vlasnici efikasno stavili u ekonomsku funkciju“, predlaže Petrović.
Ako je za utehu – banke imaju novca. I za preduzeća i za građane. O tome govori i pokazatelj likvidnosti: prošle godine bio je 2,4 i bio je mnogo veći od propisanog - 1. Problem je što banke nisu imale kome u privredi da zajme novac.
