Izvor: B92, 26.Jan.2012, 14:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banka oprostila dugove klijentima
Najstarija francuska banka Credit Municipal de Paris odlučila je da oprosti dugove najsiromašnijim klijentima.
U danima kada većina banaka medijski prostor dobija zbog svoje beskrupuloznosti i "lešinarskog" poslovanja, iz Francuske je stigao i jedan svetli primer gde je najstarija tamošnja banka, Credit Municipal de Paris, pokazala "ljudsko lice".
Naime, ova banka je povodom 375. godišnjice svog postojanja hiljadama svojih najsiromašnijih klijenata oprostila dugove. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << U pitanju su manje svote, odnosno dugovi do 150 evra, ali je vest svejedno naišla na oduševljenje 3500 sretnih klijenata, piše portal good.is.
Credit Municipal de Paris i još uvek posluje prilično dobro, a njihova antilihvarska politika danas klijente privlači, a ne odbija. Samo u poslednjih godinu dana broj klijenata povećao se za 29 odsto, a očekuje se i dalji rast, pogotovo među mlađom populacijom.
"Veoma sam srećna. Ovo je prvi puta da sam nešto dobila besplatno", kazala je klijentkinja koja je u banku došla pokupiti zlatni medaljon koji je založila pre tri godine. "Morala sam to založiti jer mi je trebao novac. Nema neku veliku vrednost ali mi je sentimentalno vrlo važan", kazala je.
Banka Credit Municipal de Paris utemeljena je davne 1637. godine, a od samog početka je slovila kao banka za siromašne. Osnovao ju je filantropista Teofrast Renod (Theophraste Renaudot) koji je protiv siromaštva želeo da se bori pravednijim bankarstvom.
U to vreme kamate su se znale popeti i do 130 odsto, zbog čega su i vrlo mali krediti brzo znali prerasti u nezamislive dugove. Renod je siromašnim Parižanima želeo da pruži mogućnost da uzimaju kredite koje mogu relativno lako vraćati, a za kolateral je uzimao doslovno sve - od lonaca do posteljine.
"Bila je to prva nedržavna socijalna institucija. Ljudima je pružala sigurnost", objašnjava istoričar Thierri Halai. S obzirom da je bila poznata kao banka za siromašne, ljudi nikad nisu bili ponosni što su morali ići u nju, jer su hteli da se reše te etikete.
Međutim, čak su i neke poznate ličnosti tog doba, poput Viktora Igoa i Kloda Monea, potajno koristili usluge baš ove banke.
