Izvor: BKTV News, 13.Avg.2014, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BIZNIS: Hrvati sve jači na srpskom tržištu
Srbija više uvozi iz Hrvatske, nego što izvozi. Dosadašnja Hrvatska ulaganja u Srbiju u poslednjih 14 godina su 658 miliona evra. Na drugoj strani, srpski privrednici su u Hrvatsku investirali svega 40 miliona evra. srpska prerađivačka i konditorska industra mogu biti konkurentne na svetskom tržištu. To pokazuju podaci da na rang listi najvećih proizvođača slatkiša na svetu, koju je objavio magazin „Kendi Industri“, srpski „Pionir“ zauzima pristojno 86. mesto sa prihodom od >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << 140 miliona dolara. Dakle, treba bolje osmisliti izvoznu strategiju i unapređivati domaće brendove.
Srbija više uvozi iz Hrvatske, nego što izvozi. Petinu ukupnog srpskog izvoza u Hrvatsku čine prehrambeni proizvodi i pića. Prodajemo im ulje od suncokreta, električnu energiju, karton, šećer, uljane pogače, balone, džempere i pulovere, toaletnu hartiju, delove za motore, pšenicu, kukuruz… Od Hrvatske kupujemo cement „Portland“, otpatke i ostatke od gvožđa, čelika, cigarete, preparate za ručno pranje rublja i posuđa, svinje mase preko 50 kilograma, delove za sedišta, konzervirane sardine, boce od obojenog stakla za hranu i piće.
Dosadašnja Hrvatska ulaganja u Srbiju u poslednjih 14 godina su 658 miliona evra. Na drugoj strani, srpski privrednici su u Hrvatsku investirali svega 40 miliona evra. Ova statistika jasno govori kako se kotira srpska trgovina u Hrvatskoj u odnosu na 2000. godinu. Hrvatska „Cedevita“ dominantnija je na srpskom tržištu od domaće „Multivite“, a Krašovi proizvodi su integrisali i „Soko Štark“. Hrvatske kompanije sada integrišu u svoj poslovni sistem i „Frikom“, „Dijamant“, „Grand kafu“, a odnedavno i „Multivitu“. Kada se gleda tržišno učešće, bez premca je svakako „Frikom“, sa sladoledima, ali i zamrznutim povrćem i morskom ribom. Gotovo više od 90 odsto pozicija frižidera sa sladoledom na otvorenom je u rukama „Frikoma“.
„Agrokor“ će zahvaljujući kupovini slovenačkog „Merkatora“ u regionu i Srbiji plasirati još više robe. Strane trgovačke mreže iz EU neće dolaziti u narednih nekoliko godina, dok se nivo platežne sposobnosti građana Srbije ne podigne na nivo iznad 500 evra kolika je granica poslovne isplatljivosti i otvaranja trgovinskih lanaca. Dotle će Todorićev „Agrokor“ i hrvatska ekonomija zarađivati na prosečnoj potrošačkoj korpi u Srbiji.
Činjenica je da Srbija sve manje radi na svom plasiranju robe široke potrošnje, jer je ona skuplja od uvozne robe, uključujući tu i robu iz Hrvatske. Pored toga, srpska prerađivačka i konditorska industra mogu biti konkurentne na svetskom tržištu. To pokazuju podaci da na rang listi najvećih proizvođača slatkiša na svetu, koju je objavio magazin „Kendi Industri“, srpski „Pionir“ zauzima pristojno 86. mesto sa prihodom od 140 miliona dolara. Dakle, treba bolje osmisliti izvoznu strategiju i unapređivati domaće brendove.
Na žalost, kupovna moć merena odnosom prosečne neto zarade i minimalne potrošačke korpe u maju je bila manja nego u aprilu. Podaci Republičkog zavoda za statistiku i asocijacije potrošača ukazuju da je prosečna neto zarada u odnosu na april nominalno manja 3,6 odsto, a realno 3,7 odsto. Prosečna potrošačka korpa u maju iznosila je 65.922 dinara i veća je 0,24 odsto ili 156,13 dinara, u odnosu na april. Domaći trgovinski privatni kapital u proizvodnji hrane i prerađivačkoj industirji ulazi u poslovni sistem „Agrokora“ i „Merkatora“ sa namerom plasiranja Srbije na balkansko tržište. Međutim dominaciju ipak drži hrvatski „Agrokor” gde srpske kompanije nemaju mnogo šanse. Srbija sve više postaje potrošač robe iz EU i okruženja, a domaća roba je sve manje konkurentna kako u regionu, tako i na tržištu EU.
Tomislav Kresović
The post BIZNIS: Hrvati sve jači na srpskom tržištu appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
