Izvor: Politika, 05.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika traži kredite za Kosovo
Sjedinjene Države nastoje da južnoj srpskoj pokrajini daju što više prerogativa „prave države”, između ostalog i to da bude sposobna da se zadužuje i otplaćuje svoje dugove
Kosovu će u narednih nekoliko godina biti potrebno oko dve milijarde dolara inostrane pomoći, a polovinu te sume trebalo bi da obezbede evropske države, izjavio je, pre dva dana, pomoćnik državnog sekretara SAD Danijel Frid. U govoru pred Komitetom Senata za spoljne poslove Frid je rekao da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi ostatak sredstava mogle da obezbede SAD i institucije poput Svetske banke i MMF-a.
„Mi jednostavno ne možemo da se ponašamo kao da Kosovom upravlja automatski pilot i da odšetamo. To će zahtevati značajnu i stalnu pažnju odlazeće, kao i nove administracije”, kazao je treći čovek Stejt departmenta.
On je dodao da je pomenuta suma od dve milijarde dolara samo „gruba procena”, a SAD će, u želji da pomognu Kosovu kako bi postalo ekonomski održivo, učestvovati kao jedan od najvažnijih donatora na konferenciji u junu, koja će biti posvećena Kosovu. SAD su već namenile Kosovu pomoć u iznosu od 350 miliona dolara.
Da su Kosmetu, za njegovo funkcionisanje, potrebna velika finansijska sredstva, to nije ništa novo. Od 1999. godine dobili su 3,8 milijardi dolara međunarodne pomoći bespovratno. Novost je svakako to što sada njihov glavni patron SAD nastoje da im pored donacija obezbede i kredite međunarodnih finansijskih institucija. Kredita, naravno, nema bez članstva u MMF i Svetskoj banci, a članstva, opet, ne može biti sve dok Kosovo ne bude zvanično priznato kao država u UN. Izuzeci su, kao i aktuelna povreda međunarodnog prava, mogući, ali to podrazumeva da većina članica ovih organizacija da zeleno svetlo za kosmetsko pridruživanje.
Drugim rečima, Kosovu treba dati što više prerogativa prave države, pa i onu da je sasvim sposobno da se zadužuje i, naravno, otplaćuje svoje dugove. Čini se da američkim naporima treba da pripomogne i država Srbija i to tako što će prestati da plaća kosovski dug prema međunarodnim finansijskim institucijama. Tu, naravno, nije reč o brizi za srpske finansije i eventualno uštedu, već to što bi Kosovo, kao i sve druge države, preuzela za njega odgovornost. To, međutim, ni izbliza ne znači da će lažna država da servisira taj dug. Pre će biti da će, u skladu s pravilima pomenutih međunarodnih finansijskih institucija, neko drugi da ga plati. Ili će im se, možda, otpisati.
Specijalni predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt već se založio da Srbija treba, u dogledno vreme, da prestane sa otplaćivanjem kosovskog inostranog duga ističući da „treba da se stvore aranžmani preko kojih će Kosovo snositi odgovornost na ovom polju”. I ministar ekonomije Mlađan Dinkić istrajava na stanovištu da Srbija treba da prestane s plaćanjem pomenutog duga, uz obrazloženje da je taj novac bolje preusmeriti kosovskim Srbima.
Pitanje otplate kosovskog duga podelilo je vladajuću koaliciju. DSS se usprotivio takvoj inicijativi navodeći da je to protiv politike vlade o Kosmetu, a u DS i G17 plus smatraju da treba ući u pregovore sa inokreditorima o prestanku otplate duga. U nedavnom istupanju u javnosti ministar finansija Mirko Cvetković precizirao je stav DS rekavši da „formalno-pravno ne treba da prekinemo otplatu duga Kosova, ali u dogovoru sa inostranim kreditorima možemo da se dogovorimo o prestanku vraćanja spoljnog duga Kosova ali na način na koji država Srbija ne bi ugrozila svoj suverenitet i da ne dođe u situaciju da indirektno prizna nezavisnost Kosova i Metohije”.
Ministar finansija je naveo da je udeo otplate duga Kosova i Metohije ispod jedan odsto budžeta, pri čemu je znatno veće izdvajanje iz budžeta Srbije za Kosovo, kroz razna ministarstva, koje iznosi oko 42 milijarde dinara. Upravo od te sume izdvaja se za otplatu duga oko pet milijardi dinara.
Jovana Rabrenović
[objavljeno: 06/03/2008]
